Povrtarstvo

Povrće i potrebe za vodom

Navodnjavanjem u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje se celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom. Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može da postigne samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja. […]

Blagotvorno dejstvo joda na paradajz

Potreba biljaka za jodom je izuzetno niska i mikrodoze tog elementa, koje se nalaze u svakom zemljištu, sasvim su zadovoljavajuće pa se zato neko posebno jodno đubrivo i ne pravi. Ali, odnos paradajza prema jodu je poseban. Ukoliko prilikom gajenja rasada jednom zalijemo slabim rastvorom apotekarskog joda – jedna kap na tri litara vode, cvetne […]

Crvena kupusna stenica

Crvena kupusna stenica (Eurydema ventrale) osim kupusa napada i kelj, karfiol, kelerabu, rotkvice i druge kupusnjače, a štete nanose i mlade i odrasle jedinke. Svojom rilicom stenice buše lisno tkivo koje na mestu uboda počinje da bledi. U sušnim godinama oštećene mlade biljke se sasušuju, a razvijene, kod kojih je glavica počela da se formira, […]

Lubenica, omiljena letnja poslastica

Lubenica (Citrullus lanatus) je jednogodišnja zeljasta biljka snažnog korena koji može da ide u dubinu i dva-tri metra, razgranatog stabla sa vrežama i žutih cvetova koji traju jedan dan, osim ako nije nastupila oplodnja i u tom slučaju, cvetovi traju još koji dan. Lubenica se, naravno, gaji zbog plodova, a sam uzgoj je najčešće iz […]

Biotermički način zagrevanja plastenika

Biotermički način zagrevanja žaštićenog prostora zasniva se na radu aerobnih i anaerobnih bakterija (pre svega nitrifikacionih) koje razlažu organsku materiju oslobadajući toplotu i gasove poput ugljen-dioksida ili metana. Intenzitet razlaganja, a to znači količina oslobođene toplote i dužina perioda razlaganja i vrste oslobođenih gasova zavise od količine, sadržaja suve materije, azota i kiseonika u organskoj […]

Proizvodnja praziluka

Praziluk se najviše gaji iz rasada. Seme sporo klija, često do tri nedelje, a od 1 g semena može da se proizvede oko 200 rasada golog korena za 10 do 16 nedelja. Za prolećnu sadnju, setva se obavlja početkom januara, u zaštićenom prostoru, na temperaturi od 12 do 16 stepeni. Obično se seje u sandučiće, […]

Virus običnog mozaika pasulja

Obični mozaik je opšte rasprostranjeno oboljenje pasulja u svetu koje je dugo bilo poznato pre nego je otkriven njegov prouzrokovač. Virus sadrži veći broj sojeva opisanih u Evropi i SAD koji se razlikuju po osetljivosti domaćina i simptomima njihove reakcije. Po obliku, načinu prenošenja i drugim biološkim i biofizičkim osobinama, virus je sličan članovima grupe […]

Siva pegavost lišća paradajza

U uslovima povoljnim za razvoj gljivice Septoria lycopersici štete mogu biti veoma velike jer dolazi do masovnog sušenja lišća, a patogen je posebno destruktivan u područjima gde su tokom dužeg perioda prisutni vlažni vremenski uslovi. Simptomi bolesti se prvo ispoljavaju na donjem lišću paradajza. Na licu lista nastaju svetložute, sitne i okrugle pege okružene zonom […]

Svetlost u zaštićenom prostoru

Određeni intenzitet i kvalitet svetlosti kao i određena dužina dana, neophodni su za rast i razvoj svih povrtarskih biljaka. Najviše svetlosti potrebno je biljkama poreklom iz toplih, južnih regiona, kao što su paradajz, paprika, krastavac, lubenica, dinja (minimalan intenzitet svetlosti je oko 5.000-6.000 luksa). Ove vrste ne podnose zasenjivanje, a u zaštićenom prostoru mogu uspešno […]

Rabarbara – najslađe povrće

Rabarbara se naziva još i reobarbar, reventa ili rabarbar. Iako zapravo spada u povrće, u narodu se često naziva prvim prolećnim voćem, pre svega zbog svog slatko-kiselkastog ukusa, koji podseća na kombinaciju jagoda i zelenih jabuka. Nekada je bila neizostavna u vrtovima naših baka i prabaka, a danas je gotovo zaboravljena, i može se naći tek […]

Prikaži sve objave