Ratarstvo

Organska proizvodnja heljde

Heljda je dobar predusev, ima veliki agrotehnički značaj, brzo raste i guši korove, usvaja iz zemljišta teško rastvorljiva jedinjenja fosfora. Zavisno od sorte i uslova uspevanja, dužina vegetacionog perioda heljde je 50-120 dana. Pri povoljnim uslovima klija dva do četiri dana posle setve, a 6-7 dana posle nicanja pojavljuje se prvi stalni list. Cvetanje počinje […]

Repičin sjajnik

Repičin sjajnik, ili na latinskom Meligethes aeneus, najvažnija je štetočina uljane repice koja može da izazove smanjenje prinosa i za više od 50 odsto. Štete izaziva hraneći se na pupoljcima, koje buše i ponekad ulazeći u njih izgrizaju ih iznutra. Napadnuti pupoljci se u velikom procentu ne otvaraju. Kad se cvetovi otvore, na njima više […]

Suzbijanje korova u pšenici

Korovske biljke imaju negativan uticaj na gajeni usev, odnosno onemogućavaju normalan rast i razvoj pšenice, oduzimajući joj prostor, mineralne materije i vodu što direktno utiče na njen kvalitet i visinu prinosa. Zbog gustog sklopa i dobre kompetitorske sposobnosti, problem korova u pšenice nije u tolikoj meri izražen kao kod okopavina. Zaštita od korova se sprovodi […]

Zaštita uljane repice od korova

Uz optimalni sklop i blagovremeno zatvaranje redova, uljana repica je kultura koja je sposobna da sama uguši korove. Sve to može da se ostvari uz primenu pune agrotehnike, što podrazumeva dobru osnovnu obradu i setvu u optimalnom roku, što omogućava dobro klijanje i nicanje, formiranje optimalnog broja biljaka i stvaranja uslova za brz porast biljaka […]

Žitna pijavica

Praveći karakteristična oštećenja u vidu traka širine oko jednog milimetra žuto-bele boje, i odrasli insekti i larve žitne pijavice (lat. Lema melanopus) izazivaju štetu na žitaricama. Ako je napad jači, oštećenja su vidljiva i sa veće udaljenosti. Žitne pijavice se hrane velikim brojem biljnih vrsta. Naročito oštećuju strna žita, a pored njih, mogu da napadnu […]

Značaj setve deklarisanog semena

Uskoro će početi setva prolećnih useva (kukuruz, soja, suncokret), pa zato bi trebalo na vreme, osim pripreme parcela, obezbediti i kvalitetno seme. Kako je Pravilnikom o kontroli proizvodnje semena jasno definisana dokumentacija koja treba da sadrži poreklo upotrebljenog semena, vrstu, sortu i kategoriju kao i stručne preglede u toku vegetacije na osnovu kojih se sačinjavaju […]

Prihrana pšenice za proizvodnu 2017/2018.

Količina azota u zemljištu vrlo je promenljiva, a zavisi od plodnosti zemljišta, količine zaoranih žetvenih ostataka i sadržaja organske materije u zemljištu, preduseva i njegovog prinosa i đubrenja azotom, osnovnog đubrenja i klimatskih faktora, što znači da je specifična za svaku parcelu. Ona takođe zavisi od tipa zemljišta, načina njegovog iskorišćavanja (sistema obrade), temperature, vlažnosti […]

Štetni insekti uskladištenih strnih žita i mere suzbijanja

Uskladišteno žito napada veći broj štetnih insekata, a štete koje prouzrukuju mogu biti oko 15 odsto i ogledaju se u smanjenju uskladištene mase kao i kvaliteta žita. Potrebno je u skladišta unositi samo zdrave žitarice koje imaju manji procenat vlage (ispod 12 odsto). Povoljna temperatura za razvoj insekata je između 20 i 35 stepeni, a […]

Pepelnica – Blumeria graminis

Pepelnica, koju prouzrokuje gljiva Blumeria graminis, je rasprostranjena u svim krajevima sveta u kojima se gaje strna žita. Kod ove gljive postoje specijalizovane forme, pa se tako na pšenici razvija f. sp. tritici, ječmu f. sp. hordei, ovsu f. sp. avenae i raži f. sp. secalis. Na obolelim delovima uočavaju se pojedinačne bele pahuljaste navlake […]

Značaj plodoreda u organskoj proizvodnji

Plodored je smena biljnih vrsta u prostoru i vremenu. Može se još definisati i kao organizovano smenjivanje useva na istoj parceli u toku određenog broja godina (uglavnom od dva do sedam vegetacionih perioda). Plodored je, uz obradu zemljišta i đubrenje, jedan od najstarijih i najvažnijih zahvata u agronomskoj praksi. Osnov za izbor plodoreda su biološke […]

Prikaži sve objave