Aspergiloza je prvenstveno oboljenje respiratornog trakta, ređe sistemsko oboljenje, uzrokovano gljivicama iz roda Aspergillus.
Na infekciju aspergilusima najosetljiviji su novoizlegli pilići, ćurići i plovčići, ali i sva ostala živina. Najosetljiviji je podmladak u vreme leženja, dok su stariji od nedelju dana značajno otporniji. Učestalost pojave aspergiloze među živinom, kao i težina oboljenja u sprezi su sa stresom, koncentracijom amonijaka i zaprašenošću vazduha u živinarniku. Vakcinacija protiv njukastl bolesti putem spreja može da bude, takođe, jedan od potencirajućih faktora.
Odrasla živina je podložna infekciji, ali slučajevi oboljenja su pojedinačni i potencirani imunosupresivnim stanjima, istovremenom infekcijom drugim patogenom, stresom ili trovanjem.
Smrtnost varira tokom prve faze oboljenja, u prve tri nedelje života, i iznosi i do 50 odsto. Kasnije, u hroničnom toku bolesti, smrtiost je niska, obično do 5 odsto. Infekcija nastaje inhalacijom spora gljivica, a najčešće se događa u inkubatoru. Infekt se u inkubator unosi zagađenim vazduhom, opremom ili kontaminiranim jajima, a spore u njemu prežive i do 18 meseci. Može da dođe do uginuća embriona u ljusci, najčešće 15-18. dana inkubiranja.
Pilići inficirani u inkubatoru obično nemaju značajnu ulogu u horizontalnom širenju bolesti. Infekcija može da nastupi i inhalacijom spora aspergilusa iz prašine u živinarniku, a koja potiče od kontaminirane hrane ili, što je češće, prostirke.
Klinički simptomi bolesti javljaju se 3-5 dana posle leženja, ukoliko je infekcija nastupila u inkubatoru.
Prvi simptom aspergiloze kod novoizleglih pilića je otežano i ubrzano disanje. Dispnoično stanje je progresivnog karaktera, pa pilići počinju da dišu širom otvorenih kljunova. Kod onih koji prežive akutnu fazu zapaža se letargija i potištenost, razvija se otok konjunktiva, oči su zatvorene. Mogu da se jave i simptomi oboljenja CNS-a, kao što je tortikolis.
Kod odraslih jedinki uglavnom se javlja supklinički tok bolesti. Primeti se samo blaga, ali progresivna respiratorna insuficijencija. Mogu da se jave slučajevi ugušenja zbog opstrukcije sirinksa ili dušnika.
Infekcija digestivnog trakta uslovljava pojavu proliva, a ukoliko je proces lokalizovan u usnoj duplji i otežano uzimanje hrane.
Aspergilozni proces na oku je obično jednostran. U konjunktivalnoj kesi se nakuplja žućkasta kazeozna masa, a na korneji se uočavaju ulceracije.
Rastom gljivica razvijaju se granulomi, u vidu belih plakova ili čvorića, sa nekrotičnim centrom. Ove inicijalne promene zapažaju se na epitelu konjunktiva, nosa, dušnika, para-bronha i vazdušnih kesa.
Starije promene u vazdušnim putevima i šupljinama su zelene ili čak crne boje. U hroničnom toku bolesti, posebno kod ćuraka, veliki granulomi pritiskom vrše opstrukciju plućnog krvotoka, usled čega može da se razvije slabost desnog srca i ascites. Takođe, u traheji i sirinksu može da se nađe veća količina eksudata, koji opstruiše vazdušni put.
Zbog hematogenog širenja infekta, mogu da se nađu promene u mozgu, i to posebno na meningama u zadnjem delu kore, u vidu belih čvorića. Slične promene se nalaze i na oku, na pektenu i irisu, uzrokujući gljivični oftalmitis i iridociklitis. Procesom mogu da budu zahvaćeni i drugi organi i tkiva, perikard, kostna srž, bubrezi.
Aspergilusni granulomi su karakterističnog izgleda. Ovalnog su ili okruglog oblika, pojedinačni ili konfluišu, veličine od zrna griza do zrna graška, sivo-žute do žute boje. Na preseku se uočava koncentrično-slojevita građa sa kazeoznim centrom.
Hife Aspergillusa mogu da se uoče u mikroskopskim preparatima skarifikata ili otisak preparata, tretiranih 10% kalijum-hidroksidom. Takođe, zapažaju se i u mikroskopskim preparatima bojenim hematoksilin-eozin tehnikom ili nekim tehnikama za bojenje gljivica.
Terapija se sprovodi antibioticima i antimikoticima na osnovu antibiograma.
Izvor: veterina.info/’Bolesti živine’ (dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov)
Foto: Pixabay
