Obnovljivi izvori obezbedili su gotovo 90 odsto ’nove’ energije, odnosno one koja je ušla u evropsku elektromrežu u 2016. godini.
Istovremeno je vetar pretekao ugalj i postao drugi po veličini energetski kapacitet u Uniji. Iako podaci ukazuju na brz zaokret EU sa fosilnog goriva na obnovljive izvore energije, industrija obnovljivih je zabrinuta za budućnost, posebno oko političke podrške sektoru posle 2020, kad prestaju da važe obavezujući ciljevi za obnovljivu energiju.
Od 24,5 GW novih kapaciteta širom EU izgrađenih u 2016, 21,1 GW ili 86 odsto je bilo na vetar, sunce, biomasu ili hidroenergiju, čime je premašen prethodni rekord iz 2014. godine od 79 odsto, piše britanski ’The Guardian’.
Prvi put su 2016. vetropakovi činili više od polovine instalisanih kapaciteta, pokazuju podaci udruženja industrije vetra ’WindEurope’.
Energija vetra je pretekla ugalj i postala drugi po veličini energetski kapacitet EU posle gasa iako ugalj i dalje pokriva veći deo tražnje struje u bloku od vetroelektrana koje, s obzirom na to da zavise od ćudi prirode, ne obezbeđuju konstantno energiju.
Nemačka je instalirala najviše novih kapaciteta za energiju vetra u 2016. dok su Francuska, Holandija, Finska, Irska i Litvanija postavile nove rekorde u instaliranju vetroturbina.
Ukupan kapacitet bio je za tri odsto manji nego 2015, međutim, rast kod vetrolektrana na moru (offshore), koje su dva puta skuplje od onih koje se podižu na kopnu, doprineo je da ulaganja u tom sektoru širom Evrope dostignu rekordnih 27,5 milijardi evra.
Najveći projekat bio je vetropark ’Gemini’ na holandskoj obali, koji je povezan na mrežu u februaru 2016. i predstavlja drugi po veličini ’offshore’ vetropark u svetu koji je završen prošle godine.
– Broj instalicija je u redu i iznos investicija je veoma dobar. Međutim, gledano na duži rok, samo sedam od 28 članica EU ima jasne politike i ciljeve za vetroenergiju za period posle 2020. Godine – istakao je direktor ’WindEurope’ Džajls Dikson.
– Danas su širom EU ambicije oko obnovljivih izvora energije manje nego pre pet, čak i pre tri godine – pozorio je on.
Instalisani kapaciteti EU za poizvodnju energije iz vetra dostižu 153,7 GW ali i dalje predstavljaju ne tako veliki deo ukupnih energetskih kapaciteta od 918,8 GW.
Istovremeno industrija vetra smatra da EU, prema Diksonovim rečima, nedovoljno pritiska članice da zatvore stare elektrane na ugalj.
Novi izveštaj ’WindEurope’, kao i evropske statistike za 2016, ukazuju na sve više podeljenu Evropu kada je reč o energiji vetra.
Španija, Portugalija, Italija i Grčka, koje su zajedno bile zaslužne za najveći deo rasta broja novih vetroelektrana u periodu od 2000. do 2009, danas imaju samo mali udeo u novim instalacijama.
Poljska je, s druge strane, 2016. usvojila zakon kojim uređuje koliko udaljene treba da budu vetroturbine, kojim je, zapravo, ’ukočila’ industriju energije vetra.
Posledica svega toga je da je sve manji broj zemalja koje povezuju na mrežu značajnije kapacitete za proizvodnju struje iz vetra.
Nemačka, koja već ima tri puta više vetrokapaciteta od bilo koje druge članice EU, u 2016. je instalirala 44 odsto novih evropskih vetroturbina.
Dikson je najavio da će industrija vetroenergije lobirati u evropskim prestonicama za veću podršku nacionalnim eneregetskim i klimatskim planovima koje će članice dostaviti Evropskoj komisiji u formi nacrta do kraja 2017. godine.
Izvor: The Guardian
Foto: Cover Images
