Hoste, odnosno „dnevne ljiljane“ obično srećemo u starim, senovitim vrtovima, poput onih koji su se nalazili na okućnicama. Ove perene potiču sa Dalekog Istoka, vrlo su jednostavne za gajenje i nezahtevne. Gaje se uglavnom zbog svog izuzetno dekorativnog lišća, iako su i grozdasti cvetovi koji prerastaju samu biljku veoma zanimljivi, a pošto ne traže mnogo svetlosti, idealne su za sadnju u podnožju visokih stabala. 

Hoste, odnosno funkije u isto vreme pripadaju porodicama Liliaceae i Agavaceae. Ime su dobile u čast austrijskog lekara i botaničara Nikolausa Hosta. Ovom rodu pripada preko 70 vrsta, od kojih su neke patuljaste, do 10 centimetara visine, a druge pak dostižu i više od metra. Dostupne su u širokom spektru veličina, boja i oblika listova.

Listovi mogu biti ovalni ili srcoliki, u rasponu boja od žute, do tamnozelene, jednobojni ili prošarani belim i krem dekoracijama. Upravo te šare su ono zbog čega su hoste omiljene među uzgajivačima perena, i zbog čega cvet pada u drugi plan kad su u pitanju ove biljke.

Cvetaju u julu i avgustu. Cvetna drška je izdužena i uglavnom gola, bez lišća. Cvetovi su bele, ružičaste ili boje lavande, u krupnim grozdovima. Svojim blagim mirisom prizivaju leptire i pčele. Kad se osuše, treba ih ukloniti kako se biljka ne bi dodatno iscrpljivala. Ipak, treba znati da ovu biljku retko ko gaji zbog cveta – dekorativni, sjajni listovi su ti koji privlače pažnju i divljenje.

Kako smo već istakli, hoste su biljke senke i polusenke. Najviše im prija vlažno, plodno, humusno, ali i dobro propusno tlo. Odlično reaguju na malčiranje, koje čuva neophodnu zemljišnu vlagu. Vrste sa šarenim listom potrebno je saditi u polusenku, kako bi šare bile izraženije. Zanimljive su kao solitarne biljke, ali najbolje izgledaju kad se sade u grupama.

Otporne su na zimu, pa godinama mogu ostati na istom mestu. Sa prihranom se počinje kada se dobro ukorene. Rano u proleće treba im dodati komposta ili idealno-stajskog đubriva. U praksi se razmnožavaju deljenjem rizoma u toku mirovanja vegetacije. Proces je jednostavan – odrasle biljke se povade i podele na nekoliko delova. Važno je samo da na svakom od delova ostane deo korena i začetak novog izbojka. Najveći problem koji se javlja pri gajenju hoste su puževi, koji se rado goste njenim lišćem.

Za kraj, evo nekoliko najčešćih vrsta hosti koje možete naći u domaćim cvećarama i rasadnicima:

Hoste sa plavim listovima: obično cvetaju belim cvetovima na kratkim peteljkama. Često imaju žutu ivicu. Najpoznatije sorte su: Halcyon, Blue cadet, Blue mammoth, Hadspen blue, Restless sea…

Šarenolisne hoste: najlepše sorte su „Patriot“ sa zelenim listovima i izraženom krem ivicom, „So sweet“ koja osim dekorativnog izgleda prelepo miriše i „Wide Brim“ sa srcolikim, šarenim lišćem.

Hoste sa žutim listovima: one se mogu gajiti i na osunčanim položajima. Izdvajamo „Sum and substance“, „Fire island“, „Zitronenfalter“, „Lipstick blonde“…

Hoste sa zelenim listovima: U odnosu na hoste sa šarenim listovima možda deluju dosadno, ali itekako će vas iznenaditi lepotom, oblicima i sjajem liski. Tu su „Montana“, „Irish luck“, „First blush“ – sa osnovnom zelenom bojom i dopunskim rumenilom. Jedna od najcenjenijih hosti je „Purple heart“ sa zelenim lišćem na ljubičastim lisnim drškama.

Foto: Pixabay