Iako paradajz može da se gaji skoro na svim zemljištima, ipak je najpametnije odabrati ono koje će najbolje odgovarati samoj biljci kako bi osigurali dobar prinos i visok kvalitet plodova.
Kod izbora parcele za proizvodnju paradajza mora se voditi računa o oraničnom (humusnom) sloju koji ne bi trebalo da bude manji od 20-25 centimetara, kao i o nagibu zemljšta.
Tamo gde je nagib zemljišta u pravcu pružanja redova pet odsto, paradajz se može navodnjavati i veštačkom kišom. Ali, ako je nagib pet do deset odsto, u obzir dolazi jedino navodnjavanje kap po kap, jer bi erozija uništila usev paradajza.
Kao i ostalo povrće, paradajz traži određenu pH reakciju zemljšta. Optimalna pH reakcija za gajenje paradajza je 6,5- 7,5 mada se u literaturi sreće širi dijapazon od 5,5-7,9.
Kod izbora zemljišta za proizvodnju paradajza mora se voditi računa i o sadržaju CaCO3 (kreč, kalcijum karbonat). Na zemljištima gde je taj sadržaj preko pet odsto ne bi trebalo gajiti paradajz, jer je otežano, a često i onemogućeno usvajanje mikroelemenata, koji su neophodni za pravilan rast i razvoj biljaka. Ujedno ne bi ga trebalo gajiti ni tamo gde je sadržaj kreča ispod jedan odsto.
Za razliku od paprike i krastavca, koji traže veoma plodna zemljšta, paradajz se može proizvoditi na zemljištima koja sadrže dva i više procenata humusa. Ako je sadržaj humusa ispod dva odsto, u zemljište se mora uneti velika količina stajnjaka.
Kod planiranja proizvodnje paradajza, trebalo bi da vodimo računa i o zaslanjenosti tla. Paradajz spada u srednje osetljive kulture na sadržaj soli u zemljištu kao što su i krompir, bob, kupus, karfiol, kelj, keleraba, salata, spanać, plavi patlidžan, tikva, dinja i lubenica. To znači da sa povećanjem zaslanjenosti zemljišta opada i prinos. Kod paradajza konkretno to znači da je sporije ukorenjavanje, sitni su plodovi, a na njima se javljaju oštećenja (nekroze).
Pored zaslanjenosti zemljišta moramo voditi računa i o salinitetu vode za navodnjavanje. Sve soli uzorkuju zaslanjenje zemljišta, čak i male koncentracije. Višegodišnjim navodnjavanjem dovodi se do pogoršanja strukture. Pogoršavaju se vodnofizička svojstva, koja kasnije nije ni jednostavno ni jeftino popraviti.
Najbolji rezultati u proizvodnji postižu se tamo gde se paradajz gaji na dubokim, rastresitim, dreniranim, toplim zemljištima, blago okrenutim jugu, dobre strukture i bogatim u hranivima, koja se nalaze u lako pristupačnom obliku.
Izvor: Poljoprivredne stručne službe Srbije
Foto: Cover Images
