Japanska trešnja je prelepo ukrasno drvo koje se uzgaja u parkovima i vrtovima, a može da se sadi kao soliterno drvo ili u drvoredima.
Prunus serrulata, kako glasi latinski naziv biljke, koristi se samo kao ukrasno drvo – nema prehrambenu vrednost iako neki od varijeteta daju tamne plodove koji podsećaju na plodove trešnje kakve mi znamo.
Japanska trešnja, u svetu poznata i kao azijska ili orijentalna trešnja, jeste listopadno drvo koje pripada familiji ruža, odnosno Rosaceae. Vodi poreklo iz Japana, Kine i Koreje. Stablo odlikuje široka krošnja, velika otpornost i dugo trajanje. Može narasti od 8 do 12 metara u visinu, a u širinu i do 5 m. Japanska trešnja cveta tokom aprila, pre listanja. Listovi su naizmenični, eliptični. Cvetovi japanske trešnje su roze ili beli, prijatno mirišu, a specifični su po tome da opadaju u isto vreme, odjednom. Većina varijeteta japanske trešnje ne daje plod.
Japanska trešnja je drvo koje, zahvaljujući svojoj veličini, zahteva da mu obezbedite dosta prostora. Biljku bi trebalo posaditi na osunčanom mestu, mada toleriše i polusenovita mesta, a zemljište ne mora biti mnogo plodno. Japanska trešnja može da podnese sve tipove zemljišta. Uslov je da je zemljište obavezno dobro drenirano, vlažno, hranljivo i da se pH vrednost kreće od 4.5 do 7.5.
Savetuje se da se ovo drvo posadi kao usamljeno, jer će na taj način doći do izražaja prilikom cvetanja. Sadnja se obavlja na jesen ili u rano proleće. Ova biljka nije otporna na stres i ne podnosi presađivanje.
Pre sadnje, zemljište bi trebalo pregrabuljati i usitniti, da bude rastresito. Sama jama u koju ćemo posaditi biljku trebalo bi da bude duplo šira od trešnjinog busena. Kad se busen zatrpa, morate dobro da utabate zemlju, inače će oko korena ostati vazduh pa je verovatno da biljka ne bi preživela. Posle sadnje potrebno je dobro zaliti sadnicu.
Održavanje japanske trešnje nije nimalo komplikovano. Biljka je otporna na niske temperature, letnje visoke temperature, sušu i zagađenja.
Orezivanje nije neophodno, a ako se već pristupa toj meri, onda se obavlja posle cvetanja i tada je potrebno ukloniti osušene grane. Ako japanska trešnja oboli od monilije, potrebno je ukloniti izumrle grane i obolele vrhove izdanaka.
U Japanu je ovo jedna od najcenjenijih biljnih vrsta pa o lepoti njenih cvetova dovoljno govori stara japanska izreka koja kaže: „Možda jedan celi život nije dovoljan da se pronađe idealan trešnjin cvet“.
Trešnjin cvet predstavlja japanski nacionalni cvet i simbol sreće i čistote. Zbog toga, već hiljadama godina postoji tradicija koja se naziva „ohanami“, što na japanskom znači „ići i gledati trešnjin cvet“.
Vreme kad cveta trešnja predstavlja početak proleća i svi pričaju samo o tome. Na radio i televizijskim stanicama se jedan deo programa odvaja za davanje detaljnog izveštaja o njenom cvetanju, a i novine su preplavljene slikama tog cveta.
Cvetanje trešnje predstavlja prekretnicu u životima Japanaca svake godine. Tada počinje školska godina za đake, ali i fiskalna godina za privrednike. S obzirom na to da se veruje da cvet trešnje svima donosi uspeh, mladenci, za sreću, piju čaj od trešnjinog cveta, a porodice provode ceo dan ispod procvetale trešnje.
Foto: Pixabay
