Prvi počeci kalemljenja u povrtarstvu su zabeleženi dvadesetih godina prošlog veka u Japanu i Koreji, gde su se kalemile vrežaste vrste, najviše lubenica i dinja. Ovako nastale biljke odlikuje brži rast korenovog sistema, bolje usvajanje hraniva, veća otpornost i visoka tolerantnost prema zemljišnim štetočinama i bolestima.
Uprkos tome što je ova agrotehnička mera mahom u upotrebi u voćarstvu, pri proizvodnji sadnog materijala, od pedesetih godina se primenjuje i u zasadima paradajza i paprike. Na taj način se staje u kraj nekim zemljišnim štetočinama i bolestima korena, poboljšava se apsorpciona moć korenovog sistema, ali to nije glavna prednost upotrebe ove mere. U intenzivnoj proizvodnji, pre svega u zaštićenom prostoru često se dešava da se na istom zemljištu nekoliko godina zaredom gaji ista kultura, i jednostavno nije moguće obezbediti vremenski razmak u vidu poljosmene. Uz pomoć ove mere je moguća intenzivna proizvodnja paprike, paradajza i krastavca, i bez nužne primene plodoreda.
Izbor podloge je veoma važan, najbitnije je da ona odgovara plemki. Najbolja podloga za paradajz je namenski hibrid paradajza, a za papriku hibridna podloga paprike. Dakle, uglavnom se kao podloge koriste specijalni hibridi stvoreni isključivo za tu namenu.
Glavni uslov za uspešno kalemljenje je da prečnik plemke i podloge budu gotovo jednaki. To se postiže tako što se obrati posebna pažnja na vreme klijanja i podloge i plemke, te ih treba sinhronizovati, u smislu postizanja potrebnog (jednakog) porasta za kalemljenje, posebno plemke, posebno podloge.
Rasad se kalemi kada razvije dva-tri prava lista. Prečnik stabla na mestu preseka treba da iznosi od 1,6 do 1,8 milimetara. Obično je do te faze potrebno 12 do 20 dana.
Prilikom kalemljenja savetuje se da se stabla podloge i plemke (paradajza) iseku žiletom pod uglom od trideset stepeni iznad, odnosno ispod kotiledonih listića. Nova biljka spaja se silikonskim štipaljkama i ima dva para kotiledona, koji, kada se pogledaju sa visine, imaju oblik slova X. Isti postupak primenjuje se i kod kalemljenja na rascep, ali je rez u obliku latiničnog V.
Spojene biljke odmah se unose u komore za kalemljenje. To mogu biti objekti po izgledu slični plasteniku, ali prekriveni tamnom folijom. Za ovu namenu mogu da budu pogodne i druge zatamnjene prostorije, ili niski tuneli postavljeni unutar plastenika. Temperatura u komori treba da bude niža u odnosu na onu pri standardnoj proizvodnji, svetlost minimalna, a vlažnost vazduha veća od 85%. To se može obezbediti dodatnim isparivačima vlage.
U naredna dva-tri dana na mestu preseka stvoriće se kalus, odnosno spojno tkivo. Kada se skinu štipaljke, biljke se premeštaju u objekte slične plasteniku pokrivene belom mat folijom.
Kalemljenje paprike je odnedavno počelo da se koristi i u komercijalne svrhe. Sama tehnologija je veoma slična opisanoj, koja se primenjuje kod paradajza.
Nakon setve, kada se podloga seje u kontejnere, a plemka u gajbe (dosta gusto, kao za pikiranje), i nakon formiranja četiri do šest pravih listova, pri debljini stabla od oko 2 milimetra počinje kalemljenje. Potrebno je oštro sečivo, poput žileta, koje se postavlja u specijalan držač, tako da nanošenjem stabla na sečivo dolazi do sečenja pod uglom od 45 stepeni. Za kalemljenje je idealno ukoliko je rez što precizniji i površina naleganja što veća. Podloga se seče iznad kotiledona, a plemka obično takođe iznad kotiledona, ali to zavisi i od izduženosti rasada.
Nakon spajanja sa silikonskom štipaljkom, moguće je postavljanje drvenih štapića, koji će poslužiti kao oslonac biljkama. Idealno bi bilo nakalemljene biljke staviti u komoru za kalemljenje, gde tačno mogu da se kontrolišu klimatski uslovi. Međutim, u priručnim uslovima mogu da se koriste i PVC gajbe, u koje se poređaju kalemi i dobro zaliju. Gajbe svojom visinom od 25 do 30 centimetara predstavljaju držače, tj. konstrukciju za foliju kojom sve prekrivamo. Prva je perforirana folija. Drugi i treći sloj čine obične folije, a na ova tri sloja postavlja se tamna folija ili mreža za zaštitu od grada zelene ili crne boje, koja ima funkciju da zamrači rasad u prva dva dana.
Posebno treba naglasiti da kalemljeni rasad mora da se nalazi u uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha i niske osvetljenosti. Nakon 48 sati skida se tamna folija, pa se intenzitet svetlosti povećava. Do tog momenta već je počelo stvaranje kalusa. Nakon 96 časova (četvrti dan od kalemljenja) skida se druga folija, nakon 144 časa (šesti dan) skida se i poslednja folija. Biljke u gajbama ostaju još dva do tri dana.
Izvor: PSSS Vojvodina
Foto: Pixabay
