Mikroelementi su neophodni u malim količinama za normalan razvoj i plodonošenje voćaka koje, usled nedostataka tih elemenata, slabije rastu i često ostaju patuljaste.

Nedostatak mikroelemenata može da izazove ozbiljne posledice, ne samo u nepravilnom razviću plodova, već mogu da propadnu i grane i koren, a nekada dolazi i do sušenja i celog stabla. Na normalno snabdevenim zemljištima i u neplantažnoj proizvodnji njih obično ima dovoljno, ali kod intenzivnije proizvodnje ovi elementi mogu biti u ozbiljnijem nedostatku, zbog čega nastupaju razni premećaji, poznatiji u voćarstvu kao bolesti ishrane.

Mangan (Mn) je veoma važan kao biokatalizator za obrazovanje hlorofila, ubrzava proces fotosinteze, stimuliše sintezu i akumuliranje šećera i katalitički deluje pri oksidacionim procesima u biljkama. Takođe, pomaže asimilaciju mineralnog azota iz zemljišta. Najviše ga sadrže delovi bogati hlorofilom. Nedostatak mangana prepoznaje se po hloroznom (žutičavom lišću), u težim slučajevima po obodu listova javljaju se ožegotine, tako da cela površina lista dobija hlorotičan izgled, osim uskog pojasa oko nerava, za razliku od nedostatka gvožđa, kad su zeleni samo nervi.

Simptomi nedostatka Mn često se permutuju sa nedostatkom drugih sastojaka ili poremećaja u vegetaciji. Nedostatak Mn je retko prisutan, ali se može javiti, naročito kad je breskva u pitanju i to najčešće na krečnim zemljištima sa jačom alkalnom reakcijom, jer se tada Mn slabije apsorbuje.

Bakar (Cu) jako je važan za razvitak voćaka. To se naročito pokazalo kod voćaka koje se ne tretiraju nekim od bakarnih preparata protiv raznih gljivičnih oboljenja. Iako njegova uloga nije do kraja rasvetljena, istraživači smatraju da je naročito potreban voćkama na zemljištima sa visokom podzemnom vodom. Nedostatak bakra može se prepoznati u letnjim mesecima po lišću na letorastima koje se iskrivi i savija naviše. Donje lišće na takvim obolelim letorastima je, obično, bledozeleno sa puno sitnih, nepravilnih, nekrotičnih pega. Krajem jula lišće počinje da opada od vrhova ka osnovi. Kora stabla postaje vrlo hrapava, a može imati i nekrotična mesta, naročito kod stabala krušaka. Zametanje plodova i njihovo održavanje je veoma slabo.

Bor (B) je jedan od najviše proučavanih mikroelemenata jer se usled njegovog nedostatka javljaju ozbiljni i raznovrsni fiziološki poremećaji. Poznato je da je bor apsolutno neophodan za normalno uspevanje voćaka, pogotovu za dobru rodnost i kvalitet plodova. On reguliše razvitak generativnih organa, cvetanje, oplodnju, kao i normalno obrazovanje plodova. Simptomi njegovog nedostatka u zemljištu kod voćaka se manifestuju u sušenju vrhova mladara pa i celih grana na periferiji krune. Takve grane sasvim slabo kreću na proleće. Lišće je sitno i izgleda zamoreno. Javlja se i sušenje vrhova jednogodišnjih mladara, a na tim grančicama ponekad se obrazuju čvornovata zadebljanja. Ukoliko se krajem leta sasuše vrhovi zelenih mladara, ispod osušenog mesta izbijaju novi mladari tokom iste vegetacije. Na taj način vrhovi grana ogole, a ispod odumrlog dela izbijaju brojni, slabije razvijeni mladari. Značajnija je pojava lenticela, pucanje kore i stvaranje zadebljanja koja su mrke boje na preseku.

Cvetovi u deficitu bora opadaju pre zametanja, ili intenzivnije otpadaju zametnuti plodovi. Preostali plodovi formiraju mrka, odumrla, plutasta mesta, često su deformisani, a kod koštičavih plodova javlja se i smola.

Jabučaste vrste su osetljivije na nedostatak bora, koji je, uglavnom, izražen na peskovitijim i jako krečnim zemljištima, pogotovu u sušnim godinama, kad voćke mogu izumreti za dve do četiri godine.

Cink (Zn) je neophodan za sintezu indolsirćetne kiseline, odnosno fitohormona auksina. Njegovim nedostatkom prestaje porast vršnih delova, a usled poremećenih funkcija, lišće se nenormalno razvija, usled čega dolazi do opšteg slabljenja voćke i nerodnosti. Njegovim nedostatkom više su pogođene jabuka i trešnja, a manje šljiva i breskva. Nedostatak ovog elementa najčešći je na alkalnim zemljištima, tokom letnjeg perioda.

Simptomi nedostatka cinka su sitno lišće, svetle boje na vrhovima grana, a u težim slučajevima i formiranje kratkih internodija i rozeta od lišća po celoj grani. Cvetanje je u početku normalno, ali je zametanje značajno umanjeno i rodnost opada. Kora se lako odvaja, a na njoj se javljaju hipertrofirane lenticele.

Izvor: Mr Branko Tanasković, PSSS Čačak

Foto: Pixabay