Krupnocvetna magnolija (Magnolia grandiflora) je veoma atraktivna biljka, kako zbog čvstih, sjajnih, kožastih jarko zelenih listova, tako i zbog prelepih cvetova.

Magnolija predstavlja zimzeleno drvo poreklom iz Severne Amerike, čarobne je lepote i finog diskretnog mirisa, a pripada familiji Magnoliacea.

U Evropu je stigla po nalogu francuskih kraljeva koji su slali svoje botaničare po belom svetu da odaberu i donesu najlepše biljke za svoje rajske vrtove (Versajski vrt). Tako je 1737. godine ubeleženo kad je magnolija stigla trgovačkim brodom u Nant iz Severne Amerike.

Krupnocvetna magnolija može dostići visinu do 25 metara, a prečnik stabla do 1,5 metar. Krošnja je široko piramidalna. Stablo je pravo i sivkasto-smeđe boje. Listovi su veliki, eliptičnog oblika, sjajno zeleni sa lica, a sa naličja riđkasto smeđi i dlakavi. Biljka cveta od maja do septembra, cvetovi se pojavljuju isključivo na magnolijama koje su starije od deset godina. Plodovi predstavljaju šišaričastu izduženu skupinu, koju čine brojni pojedinačni plodići. Zreo plod ima žućkastoružičastu boju. Jarko crvene semenke su smeštene u šišaričastim plodovima i sazrevaju od kraja septembra do kraja novembra.

Cvetovi su bele boje, pojedinačni, krupni, veličine od 12 do 30 cm, na šta upućuje i ime grandiflora (veliki, krupan cvet), a „prezime“ Magnolia je dobila po Pjeru Magnolu (direktoru botaničke bašte u Monpeljeu).

Dobro raste na svežim i bogatim zemljištima, a loše podnosi suva krečna zemljišta. Oštećuje je severni vetar, ali i topli južni koji donosi sušu. Grane su joj veoma krte, pa ih vetar lako lomi. Voli sunčane položaje, ali i delimičnu senku. Tokom cele godine sa nje opadaju stari, odnosno osušeni listovi, koji osim što redovno moraju da se uklanjaju, ne dozvoljavaju drugom rastinju da opstane ispod ove biljke.

Krupnocvetna magnolija predstavlja jednu od najlepših zimzelenih vrsta drveća. Kao parkovska vrsta gaji se široko u subtropskim oblastima. Najčešće se sadi sama na travnjacima ili pored objekata, kao detalj na ulazima i prilazima, a može se primeniti i za alejnu sadnju.

Mnogi podaci govore i o njenoj otpornosti na mraz, na dim i na prašinu.

Magnolija je bila omiljena biljka engleske književnice Vite Sakvil-Vest (1892-1962), koja je tokom putovanja u Ameriku, između ostalog, napisala:

– Unutrašnjost svakog cveta kao da je od nekakvog gustog beličastog krema. Ne bi ih trebalo nazivati belim cvetovima, budući da su cvetovi magnolije boje slonove kosti… A boja slonovače i mekoća krema uz miris limuna koji se širi naokolo, čini je neodoljivom…

Magnolija označava dostojanstvo i otmenost. Ukoliko je njen cvet beo, ona je znak nevinosti. Međutim, ukoliko poklonite magnoliju koja je prerano procvetala, to je nesumnjiv znak da ste zbog nečega uznemireni i nestrpljivi.

Postoje i legende koje govore nešto sasvim drugačije. Pripoveda se kako magnolije devojkama poklanjaju samo neverni i lakomisleni mladići koji ovim cvetom šalju poruku da im zapravo ne treba verovati.

U feng šui filozofiji, magnolija ima simbolično značenje. Bela magnolija svojim mirisnim cvetovima simbolizuje čistoću, lepotu i ženstvenost. Posađena ispred kuće privlači energiju zadovoljstva i spokoja, a ukoliko je posađena iza kuće, simbolizuje akumulaciju bogatstva.

Foto: Pixabay