Helicoverpa armigera, odnosno kukuruzna ili pamukova sovica je izuzetno proždrljiva, polifagna štetočina. Hrani se svim delovima biljke, a osim primarnih domaćina, kukuruza i pamuka, napada i voće, vinovu lozu, lekovito bilje, pa i šumsko drveće. Najveće štete nanosi na generativnim organima – cvetu i nesazrelom plodu.
Smatra se da je ova štetna leptirica u Srbiji prisutna od 1993. godine, a došla nam je sa Mediterana. Prednja krila su zagasivo sivo-žuta, a zadnja nešto svetlija, sa mrkom prugom duž ivice. Položena jaja su bledo žuta i blistava, a vremenom potamne. Mlade gusenice su žućkasto-bele do crvenkasto-smeđe, bez istaknuti obeležja. Odrasle gusenice su, ipak, vrlo karakteristične, duge do 4,5 cm i šarene. Srednja leđna pruga je tamna, a sa svake strane je široka svetla, pa široka tamna, i na kraju, na samom boku, vrlo tanka svetla pruga. Lutka je tamno-crvenkasto-mrka, glatka, dugačka oko 2 cm, sa dva paralelna trna na kraju. Gusenica se u lutku obično pretvara u zemljištu, ređe u generativnim organima biljke.
Štetni stadijum je larva, odnosno gusenica. Tokom godine razvija 2 (istočna Srbija) ili 3 (Vojvodina) generacije. Prva generacija se razvija tokom maja i juna, druga u julu, a treća u avgustu i početkom septembra. Prezimljava lutka, ili ređe, odrasli insekt u zemljištu. Pogoduju joj vlažna proleća sa visokim temperaturama, i topla leta.
Leptiri polažu jaja na vrh klipa, i tu se obično i uočavaju prva oštećenja. Mlade gusenice počinju da se hrane svilom, a kasnije se uvlače ispod omotača klipa i prave svoje hodnike. Kako se formiraju zrna, gusenice počinju ishranu i na njima. Na nastala oštećenja klipa se, pogotovo u vlažnim godinama, mogu naseliti i patogene gljive, što pričinjava još veću štetu. Poslednjih godina štete se sve više primećuju i na plodovima paprike i paradajza. Poljoprivrednici često budu zbunjeni kad u plodovima ovih biljaka pronađu gusenicu, i nisu u mogućnosti da identifikuju štetočinu, međutim, kada se zna da kukuruzova sovica parazitira i ove vrste, nije je teško prepoznati.
Kada pričamo o suzbijanju kukuruzne sovice, treba znati da je obrada zemljišta izuzetno značajna mera, jer njome uništavamo prezimljujuće forme, i samim time smanjujemo potencijal napada za narednu godinu. Osim toga, važan je plodored, prostorna izolacija od drugih kukuruzišta i adekvatno đubrenje. Najbitnije je, zapravo, sprečiti samo ubušivanje gusenice. Borbu otežava „skriven“ način života štetočine, brzo ubušivanje i preklapanje generacija.
Preporuka je da se utvrdi početak leta leptira, i da se nakon toga biljke pregledaju dva puta nedeljno (svaka 3-4 dana). Kada se ustanove prva položena jaja, vreme je za primenu insekticida sa ovicidno-larvicidnim dejstvom. Ako brojnost jaja i gusenica nastavi da raste, tretman treba ponoviti za 5-10 dana. Tretiranje treba obavljati u večernjim časovima, uz rotaciju preparata (karbamidi, piretroidi, Bt-preparati…).
Foto: www.cropscience.bayer.com; CSIRO; EPPO
