U uslovima navodnjavanja šargarepa se veoma dobro može proizvesti kao drugi usev, naročito posle ubiranja graška, ranog krompira, kupusa, spanaća, salate pa i posle ranog ječma.

Za šargarepu su najpogodnija lakša, rastresita i plodna zemljišta. Teška i zbijena zemljišta za šargarepu su nepogodna jer se koren na takvim zemljištima deformiše i račva.

Oranje zemljišta se izvodi odmah posle skidanja predhodne kulture i ne sme biti suviše duboko, najviše 15 cm, uz brzu i kvalitetnu površinsku obradu u cilju dobijanja mrvičaste strukture i očuvanja vlage. Zemljište mora biti dobro pripremljeno, fine mrvičaste strukture, ravno kako bi mogla da se obavi precizna setva. Zavisno od tipa zemljišta, dubina setve je na lakšim zemljištima 2,0-2,5, a na težim zemljištima 1,5-2,0 cm, jer je seme šargarepe vrlo sitno (u jednom gramu se nalazi 800-1.400 semenki). Iz tog razloga, za dalju reprodukciju trebalo bi koristiti kalibrirano seme visoke biološke vrednosti (energije klijanja i klijavosti).

Setva šargarepe vrši se na ravnoj površini ili na gredicama, s tim da i jedan i drugi način setve ima svojih prednosti, ali i nedostataka. Na ravnoj površini setva je u redove 20-40 x 3-5 cm ili šestoredne trake, 50 cm između traka, 20 cm između redova i 3 cm u redu. Broj redova pri setvi na gredice uslovljen je širinom iste, te setva može biti u dvo, tro ili četvororedne trake. Na gredici širine 20 cm, setva je na razmaku redova od 7-10 cm i na 3 cm u redu. Na idealno pripremljenom zemljištu za setvu potrebno je obezbediti 1,5-2,5 kg semena po hektaru (zavisno od apsolutne mase 1.000 zrna, namene sorte, vremena proizvodnje ili setve, tipa i pripremljenosti zemljišta).

Od mera nege primenjuju se: valjanje istovremeno sa setvom ili posle setve semena, međuredna obrada (3-4 puta, sve dok biljke ne sklope redove), prihranjivanje i zaštita od korova, bolesti i štetočina. Osim navedenih mera nege, u letnjoj setvi, posebne efekte daje navodnjavanje. Donja granica optimalne vlažnosti zemljišta je 70% od PVK, optimum je 70-80% od PVK. Broj zalivanja zavisi od tipa zemljišta, količina i rasporeda padavina. Šargarepa zahteva stalnu i umerenu vlažnost zemljišta, bez značajnog kolebanja.

Seme šargarepe u proizvodnim uslovima dugo niče, pa je zato važno na vreme i kvalitetno usev zaštititi od korova, koji u povoljnim uslovima znatno brže niču. Od bolesti se javlja pepelnica, pegavost lišća, trulež korena i stabla, palež lišća, a od štetočina mrkvina muva, lisne vaši, zemljišne štetočine i nematode. U letnjoj setvi šargarepe glavni problem predstavlja pegavost lista i pepelnica.

Šargarepa iz letnje setve pristiže za vađenje tokom oktobra i novembra. Za vreme cele vegetacije, počev od nicanja pa do faze optimalne tehnološke zrelosti, najvažnije je očuvati nadzemnu vegetativnu masu. Dobro razvijena lisna rozeta je uslov za visoke kvalitetne prinose.

Izvor: dipl. ing. ratarstva Slavica Kodžopeljić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije Zaječar

Foto: Pixabay, Free Images