S obzirom na to da ima relativno plitak korenov sistem, malina ima i veću potrebu za vodom, pa obrada zemljišta ima značajnu ulogu u gajenju ovog voća.
Pravilnom obradom razbija pokorica i najvećim delom uništavaju korovi, čime se u velikoj meri i čuva vlaga u zemljištu. Na ovaj način zemljište se održava u rastresitom stanju, uz mogućnost istovremenog inkorporiranja – unosa i đubriva na potrebnu dubinu u zonu korenovog sistema. Sve to doprinosi boljoj aeraciji, a samim tim i očuvanju vodno-vazdušnog režima u zemljištu.
Obradu parcela pod rodnim zasadima trebalo bi izvoditi u više navrata, uskladiti je sa vremenom đubrenja (trebalo bi hraniva rasturiti neposredno pred obradu), jer se usled zahteva rodnih izdanaka i velikog broja mladih izdanaka, i potrebe zasada za vodom znatno povećavaju.
Prva prolećna obrada obavlja se obično u martu, posle otapanja snegova, prosušivanja tla i rasturanja stajnjaka i veštačkih đubriva (i to međuredno kultiviranjem, a u redu okopavanjem). Ovom obradom blagovremeno rasturena mineralna đubriva i stajnjak unose se na dubinu sedam do deset centimetara, ukoliko to nije obavljeno u jesen. Noviji, praktični rezultati ukazuju da ova međuredna obrada zemljišta rotacionim sitnilicama ima niz negativnih efekata koje mogu direktno ili indirektno nastati (npr. oštećenje korenovog sistema maline, pojačavanje nepropusnog sloja zemljišta ispod rada frezera itd.), pa je u sve većoj primeni prašenje zemljišta. Radni delovi prašača rastresaju zemljište na bezbednoj dubini, uz istovremeno uništavanje korova.
Druga obrada izvodi se sredinom aprila, u početku intenzivnijeg izbijanja i razvoja mladih izdanaka i rodnih grančica, i to što pliće.
Treću međurednu obradu trebalo bi vršiti početkom do sredine maja, pred cvetanje. Vrši se tarupiranjem ili košenjem, a u rednoj obradi kopanjem ili plevljenjem. Tada se mogu uklanjati i prve serije mladih izdanaka i obaviti prihranjivanje.
Četvrta obrada izvodi se početkom juna, pred berbu, i to tarupriranjem.
Sledeću međurednu obradu preporučljivo je izvoditi po završenoj berbi, krajem jula ili početkom avgusta, i to posle uklanjanja starih izdanaka koji su doneli rod, odnosno delimičnog proređivanja novih izdanaka, čime bi se ovakvi mladi izdanci bolje pripremili za narednu vegetaciju.
Samo uništavanje korova obradom i plevljenjem može se smanjiti upotrebom pesticida. Međutim, trebalo bi naglasiti da češćom primenom herbicidi mogu delovati depresivno na razvoj maline, pa je korisnije korove između redova uništavati mašinama, a u redu dati primat ručnoj obradi i plevljenju, a samo kod starijih zasada u određenim slučajevima obazrivo koristiti herbicide.
Izvor: Mr Branko Tanasković/Zdrava Srbija
Foto: Pixabay, Agro TV
