Heljda je dobar predusev, ima veliki agrotehnički značaj, brzo raste i guši korove, usvaja iz zemljišta teško rastvorljiva jedinjenja fosfora. Zavisno od sorte i uslova uspevanja, dužina vegetacionog perioda heljde je 50-120 dana.
Pri povoljnim uslovima klija dva do četiri dana posle setve, a 6-7 dana posle nicanja pojavljuje se prvi stalni list. Cvetanje počinje 20-30 dana posle nicanja. Otvaranje cvetova jedne cvasti traje 15-25 dana, a cele biljke 30-60 dana. Cvetanje i formiranje ploda odvijaju se istovremeno. Prvi plodovi sazrevaju 25-30 dana posle početka cvetanja.
Minimalna temperatura za klijanje i nicanje heljde je 4 stepena. Veoma je osetljiva na mrazeve (propada na -2 stepena). Optimalne temperature za razvoj su od 13 do 25, a za cvetanje od 17 do 19 stepeni. Potrebe za vodom su velike, posebno u periodu cvetanje-nalivanje plodova.
Heljda nema naročitih zahteva prema predusevu, ali najviše joj odgovaraju jednogodišnje leguminoze, korenasto-krtolaste biljke i ozima žita. Ne preporučuje se gajenje u monokulturi. Dobar je predusev drugim ratarskim kulturama.
Heljda veoma dobro koristi hraniva data direktno, kao i ona data za predusev, a naročito dobro reaguje na unošenje stajnjaka. Najbolje je đubriva unositi pod osnovnu obradu, a prihranjivanje u fazi masovnog cvetanja.
Setva se obavlja kad se zemljište na 10 cm dubine zagreje do 15 stepeni, odnosno kad prođe opasnost od mrazeva. Seje se uskoredo, žitnim sejalicama na 12,5 cm ili širokoredo, na 45-50 cm. Dubina setve je 4-6 cm.
Od mera nege primenjuje se valjanje posle setve. Kod širokorede setve obavlja se i međuredna kultivacija (1-2 puta). Poželjno je obaviti i dopunsko oprašivanje pomoću pčela ili pomoću zategnutog kanapa koji se povlači po usevu u vreme cvetanja. Najbolje vreme žetve je kada je oko 2/3 zrna dobilo mrku boju.
Izvor: Suzana Rašić/Zdrava Srbija
