Kako je hlor čest pratilac mineralnih đubriva koja mogu da se nađu na našem tržištu, važno je napomenuti da su pojedine voćne vrste nejednako osetljive prema njegovom prisustvu.
Tako postoje grupe voćaka koje su jako osetljive (jagoda, malina, kupina, borovnica i trešnja), srednje osetljive (jabuka, šljiva, breskva, višnja i ribizla), dok je jedino kruška označena kao tolerantna na prisustvo hlora u zemljištu.
Otkud hlor u đubrivu?
Kad kupujemo mineralno đubrivo, na pakovanju obično stoji samo procentualni sadržaj osnovnih NPK elemenata, ali često ne i njihov oblik iako se ti elementi ne nalaze u elementarnom stanju već kao jedinjenja, a kako se kalijum najčešće nalazi u obliku kalijum-hlorida, otuda i hlor. Drugi oblici kalijuma u mineralnim đubrivima obično su kalijum-sulfat, jedinjenje koje umesto hlora sadrži sumpor, i kalijum nitrat, jedinjenje sa azotom. Pomenuti izvori kalijuma su prihvatljiviji za osetljive vrste, ali su đubriva koja sadrže ovakve oblike kalijuma često skuplja od „hlornih“.
Ukoliko je proizvođač u mogućnosti, poželjno je da gajenim vrstama prilagodi đubrivo i odabere ono koje će manje štetiti usevu. Ukoliko nemamo mogućnost izbora i pri tom gajimo osetljive vrste, primenu hlornih đubriva trebalo bi ograničiti na jesenji termin jer će tokom jeseni i zime doći do delimičnog ispiranja hlora iz zone korenovog sistema.
Izvor: dipl. inž. Momir Nedić, PSSS Kruševac
