Parakeratoza je nezarazna i hronična bolest svinja koja se manifestuje oboljenjem kože. Pojavljuje se najčešće kod prasadi starosti od dva do pet meseci, koja se nalaze u tovu.

Oboljenje nanosi velike ekonomske štete jer tovljenici nedovoljno iskorišćavaju hranu i zbog toga slabo prirastaju.

Uzroci ovog oboljenja još uvek nisu u potpunosti ispitani. Smatra se da je jedan od uzroka nedostatak cinka, uz preteran sadržaj kalcijuma i neadekvatan odnos kalcijuma i fosfora.

Nastajanju oboljenja doprinosi ishrana prasadi suvom hranom, zatim ribljim brašnom i drugim belančevinastim hranivima.

Prvi znak oboljenja je smanjenje apetita i smanjenje prirasta. Posle jedne do dve nedelje pojavljuju se promene na koži u vidu crvenila, koja nešto kasnije postaje prekrivena krastama i rožnatim naslagama. Na tim mestima dlaka je nakostrešena i gruba. Koža ima izgled kore drveta sa dubokim brazdama koje krvare. Naslage se lako skidaju i odvajaju od podloge. One su mrke ili mrko sive boje i suve.

Promene su naročito lokalizovane u predelu stomaka, unutrašnjim stranama butina, na donjim delovima zadnjih nogu, leđima, oko korena ušiju i rilu. U nekim slučajevima zahvata i celo telo.

Obolele životnje pokazuju i druge znake kao što je svrab, pojava dijareje, smanjenje apetita, zaostajanja u porastu, gubljenja težine i slično. Dijagnozu nije lako uspostaviti jer postoje bolesti sa sličnim simptomima. Zato je neophodno da stručno lice uspostavi dijagnozu putem davanja cinka i praćenja stanja posle toga.

Ako dođe do poboljšanja, znači da se zaista radi o parakeratozi, nastaloj kao posledica nedostatka cinka u ishrani.

Lečenje se uspešno sprovodi dodavanjem cink-hlorida i cink-sulfata (0,02%) u hranu. Poboljšanje nastupa posle 20-40 dana od početka lečenja. Istovremeno sa dodavanje cinkovih soli trebalo bi smanjiti količinu kalcijuma u ishrani. Koncetrovana hraniva trebalo bi nakvasiti pre upotrebe. U profilaktične svrhe potrebno je dodavati cink u hranu, ali upola manju količinu nego što se daje tokom lečenja. Sa dodavanjem cinka trebalo bi početi na početku tova. Pre toga vlasnici se moraju konsultovati sa veterinarskim stručnjakom o izboru leka i načinu upotrebe.

Izvor: dr Radosav Vujić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Foto: Free Images