Do pojave stenica (familija Pentatomidae) u jesen dolazi zbog klimatskih promena kao i pojačane trgovinske razmene voća i povrća. Prvi put je veća brojnost stenica uočena 2007. na Fruškoj Gori i okolini Beograda i od tada se sve više širi tamo gde ima dovoljno hrane, a nema prirodnih neprijatelja.

Stenice su polifagna štetočine. Pojava se registruje na usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza kao i zasadima voća – jabuke, kruške i vinove loze. Odrasli insekti su dugi oko 15 mm, žuto-zelene boje. Na prednjem delu nalazi se linija od tri male bele mrlje. Ženka polaže buretasta jaja na naličje listova u gomilicama.

Ove štetočine su prilagođene na različita staništa i načine života. Tako se mogu naći na kopnu, biljkama, u vodi. Zbog raznovrsnih staništa, stenice su se prilagodile i različitim vrstama ishrane.

Larve su slične odraslim jedinkama. Razmnožavaju se u letnjem periodu ili iz jaja koja su uspela da prezime na skrovitim mestima ili nakon prezimljavanja.

Štete pričinjavaju i larve i odrasli insekti, buše biljno tkivo i na mestima uboda se pojavljuje promena boje ploda i ovakvi plodovi gube tržišnu vrednost. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine, ali je sistem PIS-a, u proteklih nekoliko godina sprovodio oglede u cilju suzbijanja i dobru efikasnost su pokazali insekticidi na bazi bifentrin, u koncentraciji od 0,05%. Na manjim površinama pod povrćem, na okućnicama i u baštama mogu se ručno sakupljati, ili loviti uz pomoć klopki (npr. plastične čaše sa vodom).

U nedostatku hrane, s jeseni, one su prinuđene da traže sklonište. Postoje podaci da se ove stenice pojavljuju intezivno s jeseni jednu do dve godine, a već treće godine im broj drastično opadne. U potrazi za skloništem, one migriraju prelazeći velika rastojanja kako bi pronašle odgovarajuće mesto za ishranu, razmnožavanje i opstanak.

Posle prezimljavanja, stenice traže polja zasejana žitom, odnosno drugim biljem, u zavisnosti od vrste, kako bi nastavile svoj razvoj. Migracija se odvija pri blagom, mirnom i toplom vremenu.

Letnje migracije počinju polovinom jula, a najintenzivnije su jesenje, sredinom septembra i početkom oktobra, kada stenice traže najpovoljnija mesta za prezimljavanje.

U zatvorene prostore (kuće, skladišta, proizvodne pogone i slično), stenice ulaze s polja kroz otvorene i mrežom nezaštićene prozore i vrata. Takođe, ulaze kroz razne pukotine, mogu se uneti u zatvorene prostore na odeći, stvarima, robi… U zatvorenim prostorima često se okupljaju na toplijim zidovima (sunčana strana, ako je proizvodni pogon u pitanju, u blizini uređaja koji odaju toplotu i slično) i u blizini prozora i vrata tražeći izlaz. Dezorijentisane su u zatvorenom prostoru, prilično bučne dok lete, a karakterističan je neprijatan miris koji odaju oko sebe. Potrebno ih je izbaciti napolje, ali ih ne bi trebalo ubijati. Najviše će zaudarati ako ih ubijete i zato ih je bolje žive izbaciti.

Najbolja zaštita je postavljanje mrežice na prozore koja će sprečiti da uđu u unutrašnji prostor.

Izvor: dipl. inž. Zvezdana Jovanović, PSSS Požarevac

Foto: Pixabay