Ako planirate podizanje novog zasada, potrebno je uzeti uzorak zemlje i poslati ga na analizu, na osnovu koje možete da saznate sve o sastavu zemlje i dobijete detaljna uputstva o daljim aktivnostima.
Većina poljoprivrednih proizvođača pri planiranju i podizanju zasada sprovodi analizu zemljišta zato što je ona jedan od uslova za dobijanje subvencija i podsticaja. Potrebno je shvatiti da se analiza zemljišta ne radi samo zbog novčanih podsticaja, već da bi se olakšala proizvodnja, te da samim tim i prinosi budu veći.
Uzimanje uzoraka za analizu zemljišta može se obavljati na više načina, a svaki agronom će dati neku svoju verziju postupka. Ali, sve se uglavnom svodi na isto, i razlike su u nekim malim nijansama. Uzorak mora biti stvaran i reprezentativan.
To znači da ne smemo dozvoliti da prilikom uzimanja uzorka, odnosno kopanja rupa za uzimanje uzoraka, biramo mesta na kojima je bilo odloženo đubrivo ili nešto slično, jer to nije realan pokazatelj stanja na parceli.
Nikako ne smemo dozvoliti da uzmemo uzorak s jednog mesta, jer nas mrzi da obilazimo parcelu – takav uzorak nije reprezentativan niti stvaran.
Zavisno od broja, veličine, izgleda i strukture parcele zavisi i koliki ćemo broj rupa za uzimanje uzorka kopati. Univerzalno pravilo bi bilo da što više rupa iskopamo, to će uzorak za analizu biti bolji i reprezentativniji.
Od alata za uzimanje uzoraka za analizu nije nam potrebno ništa posebno. To je uglavnom alat koji ima svako domaćinstvo, a to su lopata, kante za zemlju, komad najlona, pvc vrećica, nož, list papira i olovka.
Postupak uzimanja nije nimalo komplikovan, a pravac kretanja se određuje tako što ćemo sami odlučiti kako nam je lakše, da li ćemo ići dijagonalno ili cik-cak po parceli.
Prilikom kopanja rupa za uzimanje uzoraka, uvek moramo poštovati pravilo da se jedan uzorak uzima sa dubine do 30 centimetara, odnosno za dubinu jedne lopate i drugi do 60 centimetara, odnosno za dubinu dve lopate.
Kad smo iskopali rupu, vertikalno se odvoji deo zemlje debljine oko 3 centimetra, izvadimo lopatu iz rupe, položimo je na zemlju, zatim nožem odvajamo levu i desnu stranu uzorka, ostavljamo središnji kaiš širine oko 5 centimetara. Deo sa travom potrebno je odstraniti.
Uzeti uzorak stavljamo u prvu kantu s ostalim uzorcima sa te dubine. Posle toga nastavljamo da kopamo na dubinu od tih 30 do 60 centimetara. Na isti način uzmemo uzorak i stavljamo ga u drugu kantu.
Postupak ponavljamo dok ne dođemo do kraja parcele i ne uzmemo što više uzoraka, koje kasnije pomešamo, i to svaki u svojoj kanti. Ta pomešana smesa prestavlja jedan zajednički reprezentativni uzorak zemljišta za određenu dubinu.
Kantu zemlje istresemo na najlon, isitnimo je, pustimo da se suši 24 sata, dobro izmešamo zemlju, uklonimo sve strane delove, kamenje, delove biljaka, travu i pola kilograma zemlje stavimo u vrećicu.
Tu vrećicu zapakujemo i uz nju šaljemo papir na kome pišu sve potrebne informacije na osnovu kojih će odgovorna osoba prilikom izrade analize moći da da uputstva šta dalje da radimo. Informacije koje moramo napisati su:
– ime i prezime vlasnika parcele
– adresa, odnosno lokacija
– dubina na kojoj je uzet uzorak
– pretkultura koja je skinuta sa parcele
– opisati koju kulturu planiramo da posadimo
– datum uzimanja uzorka
Nije suvišno napisati koliko smo đubriva prošle godine stavili na tu parcelu.
Isto se ponavlja i za kesu broj dva, osim razlike u dubini.
Takav uzorak šaljemo u neku od institucija koje su nadležne za vršenje analize zemljišta. Na rezultate analize obično čekamo sedam do deset dana.
Foto: Cover Images
