Gajene voćne vrste napada veliki broj štetnih organizama, a njihova aktivnost i ishrana, i pored sprovedenih mera zaštite, može da umanji prinose i do 30 odsto u zavisnosti od vrste.
I pored toga što se poslednjih godina ulažu veliki napori na uvođenju integralne zaštite voćaka, proizvođači, u želji da ostvare veće prinose i kvalitetnije plodove, izvode veći broj tretiranja od neophodnog broja, a uz to i sa povećanim dozama i koncentracijama od preporučenih ne razmišljajući o mogućim štetnim posledicama.
Imajući u vidu da se voće gaji u monokulturi 15-30 godina, to su posledice prekomerne upotrebe pesticida u zaštiti voćaka izraženije. Neželjene posledice neracionalne primene pesticida se ogledaju pre svega u narušavanju ekosistema, pojavi rezistentnosti štetnih organizama, povećanju ostatka pesticida u plodovima, zagađenju životne sredine.
Integralna zaštita ne isključuje hemijske mere borbe, ali ih svodi na što je moguću manju meru uz prioritet upotrebe agrotehničkih, mehaničkih, a posebno bioloških mera uz obavezno uvođenje u proizvodnju otpornih sorti i korišćenje preporuka prognozno-izveštajne službe.
U realizaciji koncepta integralne zaštite sintetički seksualni mamci – feromonske klopke, nalaze puno opravdanje. Uloga feromonskih klopki je opravdana jer se definišu optamalni rokovi primene i smanjen je broj tretiranja gajenih voćaka insekticidima.
Primena feromonskih klopki pruža realnu mogućnost za utvrđivanje prve pojave štetnih insekata i praćenje toka njihove aktivnosti daleko bolje nego klasičnim metodama. Na bazi podataka o broju uhvaćenih leptira u feromonske klopke, kao i vizuelnih prgleda o početku i toku leta, u mogućnosti smo da određujemo pravovremene rokove za izvođenje mera zaštite i da racionalnije trošimo pesticide.
Sintetički seksualni atraktanti – feromoni su sintetizovani na osnovu hormona koji proizvode ženke u cilju privlačenja mužjaka. Opšte je poznato da insekti imaju jako razvijeno čulo mirisa i ono igra vrlo važnu ulogu u nalaženju i sparivanju polova, naročito kod noćnih leptira.
Za pojedine insekatske vrste određene su tačno hemijske supstance koje ih privlače i na osnovu tih rezultata proizvedeni su sintetički seksualni mamci – feromoni, mamci na koje su nanete supstance atraktanti i mamci koji privlače insekte svojom bojom.
Uloga feromonskih klopki u prognozi suzbijanja ekonomski značajnijih štetočina je ogromna. Postavljanjem feromonskih klopki u zasade pouzdano se povezuju biološki događaji sa uslovima sredine u kojima se pojavljuju. Očitavanjem feromonskih klopki, registruju se prvi ulovi i signalizira prisustvo štetnog organizma. Na ovaj način moguće je u toku cele vegetacione sezone pratiti dinamiku kretanja štetnog organizma, a definisanje toplotnih jedinica potrebnih za svaku razvojnu fazu štetočine omogućava pouzdano predviđanje bioloških događaja jednog organizma i sigurnije i opravdane mere zaštite.
Zahvaljujući feromonskim klopkama pruža se realna mogućnost utvrđivanja pravovremenih rokova za uspešno suzbijanje ekonomski značajnijih štetočina.
U svetu su poznate tri metode korišćenja sintetičkih seksualnih hormona:
1. Metod mamaka za masu mužjaka, čiji je cilj sakupljanje što većeg broja mužjaka, čime se smanjuje mogućnost sparivanja i oplodnje ženki.
2. Metod difuzije sintetičkih seksualnih mirisa u atmosferu sa ciljem zavaravanja mužjaka u nalaženju jedinki suprotnog pola.
3. Metod mamaca za osmatranje populacije.
Feromoni na različite načine privlače jedinke insekata:
– bojama – vizuelni atraktanti (žute, plave, bele lepljive ploče)
– hranjivim mirisom ili oblikom – hranidbeni atraktanti (npr. višnjina muva)
– seksualnim mirisima – feromoni (obično se privlače mužjaci određene vrste).
Osnovna karakteristika bilo kojeg tipa mamaca je da su manje-više specifični za delovanje na određenu vrstu ili njoj srodne vrste. Zahvaljujući tome u zaštiti bilja se koriste za praćenje aktivnosti insekata i određivanje momenata za njihovo suzbijanje. Takođe, mogu se koristiti i za izlovljavanje i smanjenje populacije štetočina, ako se postave u dovoljnom broju.
Savremena zaštita bilja, a pogotovo integralna i organska poljoprivreda. ne mogu da se zamisle bez primene ovih proizvoda. Koriste se u svim granama biljne proizvodnje, na otovrenom i u zatvorenom prostoru. Uloga feromonskih klopki doprinosi racionalnijem korišćenju pesticida, a time i očuvanju parazita i parazitoida, životne sredine i smanjenju rizika od ostatka pesticida u plodovima.
Izvor: Gordana Cvetković, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
