Sezona za voćare još nije završena i ove lepe novembarske dane trebalo bi iskoristiti za pripremu voćnjaka za period mirovanja primenom različitih pomoloških i agrotehničkih mera koje će pripremiti voćku za narednu vegetaciju.

Cilj je da se biljke pripreme za predstojeću zimu i da se smanji infekcioni potencijal prezimljujućih formi bolesti i štetočina u narednoj vegetaciji.

Štetočine kao što su grinje, pauci (posebno crveni pauk), razne vrste štitastih i drugih biljnih vaši, cvetojedi, smotavci i drugo, kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti lista, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plamenjače prezimljavaju u opalom lišću, na stablu, u ranama i otvorima drveta, ispod kore, u različitim stadijumima koji odgovaraju njihovom razvojnom ciklusu (spore, jajašce, larva i drugo). Voćar svojim delovanjem u jesen treba da onemogući razvoj formi koje prezimljavaju i spreči njihovu pojavu u narednoj vegetaciji ili smanji njen intenzitet.

Najpre je potrebno izvršiti sakupljanje i uništavanje lišća, grana i oštećenih delova stabla koji mogu biti uzroci potencijalne zaraze. U slučajevima kad biljka ne odbaci list (na stablu je više od 65 odsto lisne mase), da bi se sprečile negativne posledice može se izvršiti prskanje 5% rastvorom uree koji se primenjuje kao pesticid. Rastvor uree će naterati biljku da odbaci lisnu masu jer će „spržiti“ list koji potom opada, a istovrmeno će imati negativno dejstvo na prezimljavajuće forme bolesti i štetočina (posebno čađavu krastavost). Najbolji efekat se postiže kad lišće ima bledo zelenu ili žutu boju. Biljka usvaja azot iz uree i transportuje ga do korena, grana i pupoljkaka gde ga skladišti za bubrenje i razvoj cvetnih pupoljaka i porast mladara na proleće.

Kada biljka odbaci list vrši se sanacijska rezidba voćaka. Uklanjaju se suve, bolesne, polomljene i oštećene grane kako ne bi prezimile bolesti i štetočine i da bi se smanjila zaraza. Posebno treba ukloniti grane koje su zaražene bakteriskom plamenjačom. Prilikom sanacijske rezidbe i čišćenja voćnjaka treba izvršiti i sakupljanje mumificiranih plodova, čišćenje stabla od stare i oštećenje kore, čišćenje rana od truleži, smolotočine i dr, jer su to mesta na kojima se sakupljaju razni patogeni. Prilikom obavljanja svih ovih radnji posebnu pažnju treba odbratiti na dezinfekciju alata. Istovrmeno svi očišćeni delovi stabla treba da se dezinfikuju 5% rastvorom plavog kamena i premažu kalemarskim voskom kako ne bi došlo do daljeg širenja oštećenja i raznih zaraza.

Krečenje debla je još jedan metod zaštite, posebno od smolotočine i većih rana na stablu kod koštičavog voća i kod voća koje brzo reaguje na promene temperature. Izvodi se najkasnije do kraja januara jer sprečava pojave izmrzavanja na voćnim stablima, a istovrmeno vrši se i uništavanje patogena. Sa postepenim zahlađenjem i smanjenjem temperature biljka treba da zaustavi vegeteativni rast, smanji proces fotosinteze, stvorene hranljive materije usmeri i uskladišti ka korenu, smanji i uspori protok biljnih sokova i odbaci lišće. Kad je jesen topla i sunčana, temperature iznad višegodišnjeg proseka, biljka ne prepoznaje da nastupa period pripreme za zimsko mirovanje, pa dolazi do bubrenja pupoljaka i ponovnog listanja voćaka. Kad naglo zahladni i dođe do pada temperature, dolazi do izmrzavanja nabubrelih pupoljaka, kora puca i smrzava se deblo. Krečenje debla, tačnije bela boja odbija sunčeve zrake, otežano je zagrevanje što dovodi do usporavanja kretanja biljnih sokova, tako da sa skokovima temperature ne dolazi do početka vegetacije i ne dolazi do izmrzavanja. Krečna smeša treba da bude što belja i da se što duže zadrži na deblu, i trebalo bi da ima povećanu lepljivost. U sastav krečne smeše ulazi 5 kg negašenog kreča, 1/2 kg kuhinjske soli i 1/4 kg sumpora u prahu.

Plavo prskanje voćnjaka (kupanje voćnjaka) vrši se kad biljka odbaci 70 odsto lisne mase bakarnim preparatima i to u propisanim koncentracijama – za vinograde treba iskoristiti minimum 600 l/ha, a za voćnjake 1200-1500 l/ha bakarnog rastvora. Neophodno je da se pokriju svi delovi biljke i obezbedi što efikasnije delovanje preparata. Prskanje se izvodi po stabilnom vremenu, bez vetra, kad je temperatura vazduha iznad 10 stepebi Celzijusa.

Prskanje se izvodi kao preventivna mera protiv rogača šljive, monilije cveta, bušnjikavosti lišća, rak rana, čađave krastavosti i dr. Može se vršiti i primena mineralnih ulja protiv štitastih vaši, ili primena preparata na bazi sumpora radi uništavanja spora pepelnice, čađave krastavosti, grinja i dr.

U voćnjaku treba izvršiti đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, sa jesenjim oranjem voćnjaka. Dubina oranja ne sme biti veća od 20 cm da ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema. Norme đubrenja zavise od vrste i sorte voćaka, starosti zasada, obezbeđenosti zemljišta hranljivim materija. Koristite uglavnom mineralna đubriva sa smanjenim sadržajem azota zbog njegovog brzog ispiranja kroz zemljište.

Izvor: vocarstvo.rs

Foto: Pixabay