U cilju privođenja zemljišta kulturi vinove loze, mora se izvršiti humifikacija, fosfatizacija, kalizacija i kalcifikacija. Sve ove mere za cilj imaju dovođenje plodnosti zemljišta na optimalan nivo najvažnijih elemenata koji su neophodni vinovoj lozi.

Meliorativnim đubrenjem unose se u zemljište veće količine organskih i mineralnih đubriva u cilju podizanja nivoa hraniva u zemljištu. Meliorativnom đubrenju mora da prethodi agrohemijska analiza zemljišta kako bi se utvrdio sadržaj hranljivih elemenata u zemljištu.

Humifikacija – je mera kojom se pre podizanja vinograda nadoknađuje nedostajuća količina organske materije u zemljištu. Humifikacijom se sadržaj organske materije u zemljištu dovodi na nivo oko 3%, što je optimalno za vinovu lozu.

Humifikacija se najčešće sprovodi unošenjem dobro zgorelog stajnjaka, mogu se još koristiti treset, kompost, glistenjak i druga organska đubriva. Količine se kreću od 40-60 t/ha.

Rasturanje organskog đubriva obavlja se po čitavoj površini pre rigolovanja.

Fosfatizacija – je mera kojom se nadoknađuje nedostajuća količina fosfora u zemljištu. Sadržaj fosfora ne bi trebalo da iznosi manje od 15 mg/100g V.S.Z. Za svaki mg P2O5 koji nedostaje potrebno je dodati 30 kg čistog fosfora po hektaru, odnosno potrebno je na osnovu formulacije đubriva koje koristimo izračunati potrebne količine tog đubriva. Ako rezultat analize zemljišta pokazuje da nedostaje 5 mg P205, onda množimo 5 x 30 = 150 kg. Znači nedostaje nam 150 kg/ha čistog fosfora. Ako koristimo đubrivo N:P:K=12:52:0 njega će nam u ovom slučaju biti potrebno 300 kg/ha. Ovo đubrivo je potrebno rasturiti po površini pre rigolovanja.

Kalizacija – je mera kojom se nadoknađuju nedostajuće količine lako pristupačnog kalijuma u zemljištu. Optimalna količina kalijuma u zemljištu za vinovu lozu kreće se od 40-50 mg na 100 gr vazdušno-suvog zemljišta. Potrebne količine kalijuma izračunavaju se kao i kod fosfora, s tim što se svaki miligram lako pristupačnog kalijuma koji nedostaje množi sa 20 i tako određuje potrebna količina čistog kalijuma koji bi trebalo dodati đubrenjem.

Kalcifikacija zemljišta izvodi se u slučaju da se utvrdi da je zemljište kisele reakcije, odnosno, da je pH manji od 6. Količina krečnog đubriva kreće se od jedne do nekoliko tona što zavisi od pH reakcije.

Meliorativno đubrenje izvodi se sedam do deset dana pre rigolovanja i to tako što se celokupna količina potrebnog đubriva namenjenog za podizanje zasada rasturi po parceli.

Izvor: dipl. inž. Đorđe Sovilj, PSSS Valjevo

Foto: Pixabay