Ukoliko ste planirali da zasadite živu ogradu, znajte da je rana jesen odlično vreme za to. Ovaj zeleni zid će vas zaštititi od vetra i buke saobraćaja, a vaše dvorište će dobiti prirodnu hladovinu i privatnost.
Živu ogradu čini jedna ili više vrsta biljaka. Može se formirati kao pravilan zeleni zid ili kao slobodnorastuća živica. Ograde mogu biti visoke od nekoliko desetina centimetara (kakve su obično bordure oko staza ili cvetnjaka), pa sve do čak nekoliko metara. Uspešno zamenjuju ograde od čvrstih materijala kao što su beton, opeka ili drvo.
Za sadnju većine biljnih vrsta je rana jesen idealno doba. Izuzetak su grab, bukva, lovor i višnja, koje se sade u proleće. Razmak sadnje zavisi od puno faktora, ali obično se seje od 1 do 5 mladih biljaka po dužnom metru, i to: kod slobodnorastućih živica 1-2, kod četinara 2-3, a kod rezane živice 3-5.
Pre sadnje, važno je da koren bude dobro zaliven i natopljen vodom. Drvenaste biljke se sade do one dubine do koje su bile posađene u saksiji ili rastilu. Koren treba da bude potpuno prekriven zemljom. Rupe za sadnju bi trebalo da budu 1,5 do 2 puta veće od korena. Za rezane živice jednostavno iskopajte kanal oko 50 centimetara širine i 30 cm dubine. Ako je zemlja u kanalu tvrda, potrebno je dodatno rastresti ašovom.
Sadnice se izvade iz posuda ili iz vrećice, postave u kanal, i zatrpaju mešavinom iskopane zemlje iz kanala i zemlje za cveće. Nakon sadnje obavezno je dobro zalivanje, a ukoliko je potrebno, možete orezati mladicu da bi se doveo u balans podzemni i nadzemni deo biljke. Oko mladica je poželjno rasporediti deblji sloj organskog materijala.
Po nekom pravilu, žbunaste biljke se orezuju dva puta godišnje – u junu i avgustu. Drvenaste je dovoljno orezati u maju, a za ravnomerno gust i lep rast, živica se reže u obliku trapeza.
Zalivanje žive ograde je izuzetno važno, pogotovo tokom sušnih letnjih razdoblja. Između jula i avgusta, živicama treba dodati i mineralno đubrivo.
Foto: Pixabay
Izvor: www.gradnja.rs
