Prevelika bujnost je u suprotnosti s rodnošću voćaka. Da bi mogla da obrazuju cvetne pupoljke, stabla kruške, a posebno ona koja su kalemljena na generativne podloge, moraju u svojim tkivima da imaju uravnotežen odnos ugljenohidratne hrane i mineralizovanog azota.
Pri obilnom đubrenju azotom ili pri oštroj rezidbi, kruške rastu preterano bujno, a rodnost slabi ili izostaje. Suviše bujne kruške mogu da počnu redovno i obilno da rađaju ako im se smanji bujnost. To se može postići sledećim merama:
Prstenovanje debla ili ramenih grana – Ovo je najstariji pomotehnički način kojim se ubrzava rodnost jako bujnih voćaka, a posebno jako bujnih krušaka i jabuka. Sastoji se u pojačanom nagomilavanju ugljenohidratne hrane na delu iznad prstenastih zaseka, čime se uspostavlja fiziološka ravnoteža između pomenute hrane i azota i na taj način dolazi do obrazovanja cvetnih pupoljaka. Prstenovanje se obavlja na deblu ili ramenim granama, u zavisnosti od debljine. Na deblu se obično, na oko desetak centimetara ispod prve ramene grane ili na ramenim granama pri osnovi, izreže kora u vidu prstena sve do drveta, širine 0,5-1 cm, što zavisi od prečnika debla, odnosno ramene grane. Obavlja se otprilike na oko šest nedelja pre početka diferenciranja začetaka cvetnih elemenata.
Stavljanje metalnih pojaseva – Deblo kruške umanjuje bujnost i ubrzava rodnost, zbog čega im je dejstvo isto kao i dejstvo prstenovanja. Ovi pojasevi se obično stavljaju pri dnu debla, i to posle kretanja vegetacije, a najkasnije do polovine maja. Za ovu svrhu najčešće se koristi meki lim. Prvo se zaseku krajevi pojasa pa se pojas stavi na deblo i žicom dobro stegne na dva mesta. Dejstvo ovih pojaseva zasniva se na otežanom radu ili potpunom prekidu rada elemenata sekundarne kore, uglavnom zbog urastanja pojaseva u deblo prilikom njegovog sekundarnog debljanja. Još u toku leta može se uočiti zadebljanje debla iznad pojasa zato što ugljeni hidrati ne mogu u potpunosti da prođu iz krune u korenov sistem, što utiče na smanjenje bujnosti s jedne i pojačano formiranje cvetnih pupoljaka s druge strane. Pojasevi se skidaju čim se primeti da počnu da urastaju u koru debla.
Paranje kore debla i ramenih grana – Takođe smanjuje bujnost, podstiče sekundarno debljanje i povećava rodnost. Kora se para u proleće, obično do kraja aprila. Obavlja se oštrim nožem, i to od osnove skeletnih grana naniže. Pošto se napravi rez dug 30–40 cm, nož se podigne pa posle 2–3 cm nastavi paranje, ali ne u istom pravcu odnosno produžetku, već desno ili levo od prvog reza. Tako se radi sve do korenovog vrata. Sa severne strane debla, kao i sa gornje strane ramenih grana, koru ne bi trebalo parati jer će teže zarasti.
Savijanje grana – Smanjuje preveliku bujnost i uspostavlja rodnost voćaka. Savijanje se izvodi tako što se prvo veće i jače, a zatim slabije i tanje grane povijaju i vezuju za susedne niže grane. Deblje grane se najčešće savijaju pomoću težeg kamenja ili slično, koje se privežu za granu konopcem, ili žicom. Savijanjem grana postiže se isti efekat kao i prstenovanjem debla, paranjem kore ili stavljanjem pojaseva.
Izvor: mr Nebojša Mladenović/Zdrava Srbija
Foto: Pixabay
