Najbolji termini za sadnju ruža su na jesen i u proleće, i vrlo je važno se sa sadnjom ne zakasni ni u jednom od njih.
Kod zakasnele jesenje sadnje (decembar) biljke ne mogu da se ukorene i žile veoma lako stradaju od truleži, a nadzemni delovi od niskih temperatura. Kod majske sadnje (kasno proleće) sadnice su već poterale u trapu i zbog toga im je potrebno snažnije orezivanje i neprekidno zalivanje. Obično sadnice kod kasne prolećne sadnje ne mogu dovoljno da se užile i visoke temperature ih već u junu unište.
Prema tome, ruže treba saditi u jesen po prestanku vegetacije od sredine oktobra do sredine novembra, a u proleće čim jaki prolećni mrazevi prestanu. Jesenja sadnja ima mnogo prednosti nad prolećnom: bolji je prijem sadnica i duži rok sadnje.
Važno je znati da ruže vole mesto na kojem ima dovoljno svetlosti, ali to ne znači da biljka mora ceo dan biti izložena suncu, kao što ne postoji ni ruža koja bi lepo rasla i obilno cvetala u senci, a pogotovo ne ispod krošnje drveća. Moramo obratiti pažnju da na mestu na kojem ćemo saditi ruže vazduh slobodno cirkuliše, ali ne i da je vetrometina. Ruže ne vole ni mesto na kojem se predugo zadržava vlaga jer ona pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja. Znači, ako vaš ružičnjak planirate na mestu sa dovoljno sunca, protokom vazduha i dovoljno mesta da ruža ’slobodno diše’, možete biti sigurni da ste na dobrom putu.
Posle priprema sadnica, ukoliko niste u mogućnosti da ih odmah posaditi, trebalo bi da ih stavite u posudu s vodom. Rupa u koju se ruže sade treba da budu duboka oko 40 cm. Zemlju usitnite i pomešajte sa humusom i/ili stajskim đubrivom. Pre sadnje koren malo potkratite, odstranite oštećene korenčiće i pažljivo ga rasporedite u iskopanoj rupi. Sadnicu stavite na sredinu rupe, držite je jednom rukom, a drugom nagrćite zemlju ravnomerno na koren, pazeći da kalemljeno mesto ne ostane iznad zemlje. Kad je rupa ispunjena blizu vrha, obilno zalijte i dodajte preostalu zemlju. Mesto gde je ruža kalemljena mora biti potopljeno u zemlju, oko 3-4 cm. Ako se biljka posadi previše duboko, slabi su izgledi da će se uspešno razvijati. Ako je posadite plitko, možete joj dodati zemlju. Kad ste rukama nagrnuli zemlju, pažljivo nogom ugazite oko stabla.
Idealno je da biljke sadite tako da se ne dotiču. Postoje međunarodne norme po kojima se polijante sade na 40×40 cm, čajevke na 60×60 cm, a puzavice na razmaku od dva do tri metra jedna do druge. Podrazumeva se da ih možete saditi i na većim razmacima, a najbolje na metar jednu od druge, pogotovo ako imate za to prostora.
Ako je ruža dobro nađubrena, cele godine pušta izdanke i stvara dosta grana koje s dolaskom zime treba samo malo potkratiti da se ne polome od vetra i snega. Pravo orezivanje ipak se radi tek na proleće. Pre orezivanja odgrnuti zaštitni sloj oko ruže koji smo nagrnuli pred zimu. Važno je napomenuti da će ruže, kad krene vegetacija, na vrhu grma imati mnogo velikih izbojaka koji će vas možda na prvi pogled oduševiti, ali to su nekvalitetni izbojci koje treba ukloniti. Obratite pažnju na donje pupoljke, takozvana spavajuća okca, iz kojih će izrasti kvalitetne cvetne grane. Način orezivanja ruže zavisi od njene vrste.
Foto: Cover Images, davidaustinroses.co.uk
