Nauka i praksa su više puta potvrdili da je golub jedna od ptica sa najboljom orjentacijom. Tačnije, zdrav golub. Kada golub nakon izletanja počne da gubi ravnotežu u letu, ili se izgubi i nije u stanju da se vrati u svoju volijeru, sa pravom se može posumnjati u opasno zarazno oboljenje golubova, koje pre svega napada neurološke funkcije, centre za ravnotežu i orjentaciju. 

Nema golubara koji se bar jednom nije susreo sa sušicom. Može se reći da je ovo najraspostranjenija infektivna bolest golubova. Sušica nam je poznata i kao paratifus, a izaziva je bakterija Salmonella Typhimurium. Nevolja kod salmonele je što je izuzetno otporna, pa dugo može opstajati u prirodi. Ima je u vodi, ledu, površinskim delovima zemlje, prašini, fekalijama, prerađevi­nama od mleka i mesa, na povrću i travi. Osim toga, jako je otporna na antibiotike. Još veća nevolja je što dugo može biti pritajena i neprimećena. Kod zdravih i jakih ptica, zaraženi organizam se dugo „tiho“ bori sa infekcijom, i iako ona tinja u njemu, simptomi se ne primećuju. Ipak, ovakvo stanje je kratkotrajno, i pitanje je vremena kad će salmonela da prevagne.

Glavni izvor zaraze je hrana za golubove po kojoj se kreću miševi i pacovi. Oni bakteriju izlučuju preko svoje mokraće i izmeta, a ona se u hrani zadržava i po godinu dana. Takođe, salmonela se često prenese uvođenjem novih jedinki u jato, kao i prilikom izlaganja golubova na izložbama, gde se nađe veliki broj ptica (od kojih neka nosi zarazu). Jaja zaraženih jedinki se najčešće ne mogu izlegnuti, a ako mladunci i dođu na svet, požive vrlo kratko. Čak i ako prežive tu prvu fazu života, ostaju trajni nosioci zaraze. Ako se mladunče zaraženih roditelja nekim čudom i izlegne zdravo, roditelji ga gotovo uvek zaraze prilikom hranjenja.

Inkubacija salmoneloza traje 3-5 dana. Bolest napada nervni sistem, creva, organe za razmnožavanje, ali i zglobove i jetru. Golubovi kunjaju, deluju pospano, umorno i neveselo, odbijaju hranu i vodu, ili uzimaju tek po malo. Glava im je zabačena unazad ili iskrivljena na jednu stranu (zbog čega se lako pomeša sa gotovo neizlečivom golubijom kugom). Dolazi do paralize nogu i krila, kretanja u krug, nekontrolisanog letenja… Umesto normalnog izmeta uočava se beli proliv. Često dolazi i do konjuktivitisa sa karakterističnim crvenilom oka. Ptice kod kojih su simptomi već jako izraženi obično uginu za 1-4 dana. Oni kod kojih simptomi još nisu uzeli maha će često zalutati u tuđe jato (kao posledica dezorjentacije). Nesavesni golubari koji prisvajaju tuđe golubove mogu visoko platiti tu cenu – može doći do toga da jedan golub zarazi celo jato. Ukoliko uhvatite tuđeg goluba, najbolje je da ga vratite vlasniku, a do tada ga držite odvojenog, za svaki slučaj, čak i ako deluje apsolutno zdravo.

Osnovni način da se salmonela dijagnostikuje je analizom izmeta potencijalno zaražene životinje. Obolele golubove treba strogo izolovati i lečiti odgovarajućim antibioticima. Postoji i mogućnost vakcijacije golubova protiv ove podmukle bolesti. Sve popularniji način lečenja je putem probiotika, naročito u zemljama gde je ograničena ili zabranjena upotreba antibiotika. Nakon lečenja treba proveravati stanje ptica brisevima koji se ponavljaju dva puta mesečno. Higijenske mere u golubarniku su, naravno, osnova dobrog zdravlja vaših golubova. Obavezno je redovno čišćenje, dezinfekcija prostora, zaštitna odeća i obuća. Važno je i održavati imunitet i zdravlje golubova na visokom nivou. Poželjno je u ishranu uključiti vitamine iz voća i povrća. Golubovi će rado kljucati rendanu šargarepu sa malo kisele jabuke. Razređeni sok od belog luka povremeno dodajte u vodu, to je pravi prirodni antibiotik i dezinficijens.

Još jedna napomena: sa salmonelom vrlo oprezno, jer se može preneti i na ljude.

Foto: Pixabay