Pandemis heparana je polifagna štetočina, ali nije od većeg ekonomskog značaja iako se pored lista hrani i pokožicom plodova i pupoljcima.
U proleće posle cvetanja izgrizaju vrhove letorasta sa unutrašnje strane, a zatim prelaze na lišće na kojima žive i hrane se.
Letnja generacija gusenica izgriza list sa naličja, ali nikad ne izgriza epidermis, ni nervaturu, pa letnji simptom izgleda kao mozaik (prozori). Razvijaju se unutar krošnje.
Savijač lista ima dve do tri generacije godišnje. Prezimljava gusenica L2 i L3 stadijuma u belim zaprecima ispod mrtve kore na mestima orezivanja ili na drugim skrovitim mestima. Gusenice u sebi nose virus nuklearne poliedrose.
Prezimele gusenice se aktiviraju sa početkom vegetacije kada uvijaju mlado lišće tako što prave zapretke i hrane se na njihovom naličju. Prvi leptiri se pojavljuju u maju i lete do kraja jula (najduži period leta leptira zbog virusa nuklearne poliedrose). Jaja polažu u velikim grupama na listove u gušćim delovima krošnje. Gusenice prve generacije oštećuju i listove i plodove, a pomoću svilenih niti mogu se spustiti u donje spratove krošnje ili ih tako vetar prenosti na druge delove krošnje ili čak i u susednu krošnju. One ponovo prelaze u lutku u listovima, a leptiri se javljaju od sredine avgusta do sredine septembra. Gusenice druge generacije se kratko vreme hrane i kreću na prezimljavanje. Treća generacija se retko javlja, samo ako je topla jesen.
Intenzitet štetnosti se utvrđuje procentom napadnutih i oštećenih listova i plodova. U proleće, sa početkom vegetacije (obično prva polovina aprila), trebalo bi otpočeti sa pregledima voćaka na prisustvo larvi. Pregledaju se po 200 pupoljaka po slučajnom izboru. Kritičan broj u ovom periodu je jedna larva na 200 pupoljaka i jedno tretiranje je neophodno. Tretiranje se obavlja insekticidom na bazi fenitrotiona 0,15%.
Foto: Gyorgy Csoka, Hungary Forest Research Institute, Bugwood.org
