Siva pegavost lista kruške, koju izaziva gljivica Mycosphaerella pyri, može da dovede do ozbiljnih šteta koje se manifestiraju preuranjenim otpadanjem lišća.

Osim na kruški, bolest se može pojaviti na dunji, pa čak (u izuzetnim slučajevima) i na jabuci.

Oboljenje se prepoznaje po sitnim pegama koje se formiraju na licu lista. Pege su izdužene ili ovalne, prečnika dva do tri milimetra, sive boje s tamnosmeđim rubom. Unutar pega formiraju se crne tačkice (piknidi). Na jednom listu formira se veći broj pega koje se kasnije mogu spojiti i praviti veće nekrotične površine što dovodi do smanjenja asimilacije. Kod jakih zaraza listovi mogu biti tako oštećeni da dolazi do defolijacije tokom leta (obično u avgustu). Takve voćke ulaze u zimu oslabljene, nedozrelih mladica i pupoljaka što će rezultirati slabim ili nikakvim rodom sledeće godine. Moguće je da takva voćka kasnije opet „potera“ krajem leta ili početkom jeseni i takva nepripremljena dočeka zimu što će je samo dodatno iscrpiti pa neće ostvariti otpornost na mraz i zimske uslove. Simptomi bolesti se mogu uočiti od sredine juna sve do kraja vegetacije.

Mycosphaerella pyri prezimljava u obliku saprofita na opalom lišću koje je zaraženo prethodnog leta. U proleće gljiva formira peritecijum iz kojeg će, kad se temperature dignu iznad osam stepeni, i posle jačih kiša, početi da se oslobađaju askospore u vazduh. One će nošene vetrom i uzrokovaće infekcije na drugom lišću. Tako dolazi do primarne infekcije. Tokom tog perioda dolazi do klijanja spora koje prodiru u list i stvaraju micelije. Napadnute ćelije lista odumru i sledeća dve sedmice unutar stvorenih rana pojavće se plodonosna tela – piknidi s dugačkim i srpastim piknosporama. U slučaju kiše piknidi će otpuštati piknospore čime započinje sekundarna infekcija koja će trajati do kraja vegetacije. U jesen, posle opadanja lišća, Mycosphaerella pyri prelazi na saprofitski način ishrane i ciklus se ponavlja.

Suzbijanje bolest najčešće ne predstavlja problem u voćnjacima u kojima se sprovodi redovna zaštita od krastavosti jer fungicidi namenjeni suzbijanju krastavosti suzbijaju i sivu pegavost lista kruške. Najčešće se koriste sredstva na bazi ditiokarbamata, dodina, kaptana, ditianona…

Ako se i ukaže potreba za suzbijanjem ove bolesti, značajno je sakupljanje i spaljivanje zaraženog lišća u jesen čime se sprečava formiranje peritecija.

Hemijska zaštita prvi put se sprovodi posle cvetanja, a drugi puta 10 do 14 dana posle prvog tretiranja. Po potrebi, zavisno od godine, može se sprovesti i treće prskanje 10 do 14 dana posle drugog tretiranja.

Važno je znati da postoje sorte krušaka koje su otpornije na sivu pegavost lista kruške. S druge strane, osetljive sorte su boskova bočica, viljamovka i anžuj.

Izvor: Agronomija, Pinova

Foto: PIS Vojvodina, Wikipedia