Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranljivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.
Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljene hidrate, mineralne i aromatične materije i vitamine. Osim velike upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.
Formiranje uzgojnog oblika
Za uzgoj se koriste zapreminski ili prostorni uzgojni oblici i to ’tradicionalna vaza’ (kotlasta krošnja), popravljena piramidalna krošnja. Tradicionalna kotlasta krošnja je najvažniji uzgojni oblik, a formira se bez provodnice, sa tri (ređe 4) postrane primarne skeletne grane koje međusobno zatvaraju ugao od 120 stepeni, a sa zamišljenom vertikalnom provodnici 30-45 stepeni. Na primarnim skeletnim granama formiraju se sekundarne skeletne grane sa većim otklonom od zamišljene vertikalne ose (oko 60 stepeni), na razmacima 60-100 cm formiraju se sekundarne skeletne grane, a na njima tercijarne grane. Ceo skelet trebalo bi da bude dobro obrastao rodnim grančicama, što se postiže redovnom i pravilnom rezidbom.
Rezidba badema
Posle formiranja uzgojnog oblika, kao redovni agrotehnički zahvat sprovodi se razidba. Budući da badem, odnosno preporučene sorte, rode na jednogodišnjim izbojima i majskim kiticama koje se nalaze na dvogodišnjem i trogodišnjem rodnom drvetu, pri rezidbi valja voditi računa da imamo ravnomerno raspoređene i u odnosu 1/3, 1/3, 1/3. Na taj način imamo redovnu obnovu rodnih grana, što je osnova za redovnu i dobru rodnost.
Održavanje tla i đubrenje badema
Održavanje tla i đubrenje zasada badema vrlo su slični održavanju tla i đubrenju zasada bresaka i nektarina, pogotovo što su im iste podloge. Naime, pri održavanju tla važno je održavati zemljište bez korova, a to se postiže zimskim i prolećnim oranjem te redovnim kultivisanjem kroz godinu.
Đubrenje zavisi o prirodnoj plodnosti tla, odnosno snabdevanju organskom materijom (humusom) i biogenim elementima (u prvom redu N, P i K te mikroelementima Fe, Zn i tako dalje). Poželjno bi bilo svake treće godine dodati organska đubriva, a od mineralnih koristiti NPK – 0,5:20:30, 0,7:14:21 i slično.
Đubrenje u klasičnom smislu se obavlja u 3-4 navrata i to đubrenje na bazi K i P u jesen, đubrenje azotom neposredno pre cvetanja i posle cvetanja kao i sredinom juna đubrenje hidrokompleks đubrivima. Količine đubriva se postepeno povećavaju sa starošću zasada, zavisno od situacije u prethodnoj godini. U potpuno intenzivnim zasadima, specijalna mikrođubriva se mogu dodavati fertirigacijom ili lisno. Danas se koriste vodotopiva đubriva u onim fenofazama kad voćke za njima iskazuju posebnu potrebu.
Navodanjavanje badema
U savremenoj i intenzivnoj proizvodnji nema uzgoja bez navodnjavanja, pri čemu se najčešće koriste dva sistema: kap po kap ili mikro raspršivač . U takvim slučajevima se hraniva dodaju kroz sistem za navodnjavanje te izostaje klasično đubrenje u tri navrata, a hraniva se dodaju prema potrebi voćaka.
Bademi posebno veliku potrebu za vodom iskazuju krajem juna kad je intenzivno nakupljanje lipida i proteina u semenci. U sušnim letima neophodno je tokom celog leta navodnjavati sa dovoljno količine vode, posebno krajem avgusta kad dolazi do pucanja vučike, a ako nema dovoljno vode, izostaje odvajanje vučike od koštice te imamo dosta suvaraka.
Zaštita badema
Badem je jako osetljiv na bolesti poput monilioze (Moniliana laxa), rupičavost lista, zatim na štetočine kao žilogriz, vaši, a valja biti vrlo oprezan prilikom nabavke sadnog materijala, na bezvirusnost te moguće bakterioze (Pseudomonas agrobacterium, Pseudomonas siringa ei Ervinia amilovora).
Ovo su najvažniji agrotehnički zahvati koji se redovno moraju sprovoditi u savremonom uzgoju badema, ali u proizvodnji se mogu dogoditi i nepredviđene potrebe za nekim zahvatima, koje onda rešavamo u saradnji sa specijalistima za badem.
Izvor: Poljoprivredne stručne službe Srbije
Foto: Cover Images
