Tifus živine je zarazna bolest, u prvom redu kokošaka i ćuraka, a podložne su i druge vrste kao što su fazani, prepelice, patke, morke i paunovi, koju izaziva bakterija Salmonella gallinarum.

Salmonellae gallinarum kod pilića izazivaju teška sistemska oboljenja fiziološki i imunološki normalnih, zdravih, odraslih kokošaka i drugih ptica. Klinička bolest se javlja kod kokošaka i ćuraka kad se inficiraju u prvih nekoliko sati posle izleganja. Infekcija oralnim putem, kod novoizleženih pilića je brza, i brzo sledi masovno umnožavanje bakterija u crevima do vrlo visokog broja i intenzivno izlučivanje u fecesu. Bakterije se brzo vežu za zid creva i bivaju preuzete od strane RES-a, gde se umnožavaju, verovatno primarno intracelularno, ako su genetske strukture domaćina i bakterije odgovarajuće. Ovaj proces može da se završi uginućem. Može se uočiti neznatno oštećenja crevne funkcije, a nakupljanje hrane i tečnosti oko kloake ukazuje na disfunkciju creva. Ovo nije zapaženo posle parenteralne infekcije u ogledima.

Infekcija pilića starijih od nekoliko dana virulentnim sojem paratifusne salmonele, uopšteno dovodi do slabe ili nikakve kliničke bolesti. Zbog prisustva kompleksne crevne flore, razmnožavanje salmonela je manje intenzivno. Pa ipak, invazija postoji, i bakterije stižu do jetre i slezine, međutim, kako su makrofagi više inhibitorni ne dolazi do intracelularnog umnožavanja i salmonele se postepeno eleminišu.

Kod koka koje nose, salmonela se lokalizuju u reproduktivnom traktu, posebno jajniku i jajovodu. Ovo izaziva nekoliko serotipova, a nedavno su se pojavili izveštaji o nalazu određenih tipova faga Salmonellae enteritidis. Nije potpuno poznato na koji način se salmonele lokalizuju u ovim tkivima. Neka istraživanja govore o mogućnosti da salmonela inficira ćelije granuloze kod nosilja tako što okružuju preovulirajuće folikule. Drugi radovi ukazuju na infiltraciju jajovoda makrofagima na početku polne zrelosti. Ovo može biti važno za širenje infekcije Salmonellae enteritidis i Salmonellae pullorum iz slezine u jajovod u ovom periodu. Zbog toga dolazi do prenošenja ovih serotipova na jaja, što je značajno sa aspekta zdravlja ljudi i vertikalnog širenja infekcije na potomstvo.

Do zaraze takođe može doći i preko fekalne kontaminacije ljuske u uzrastu nošenja. Penetracija ljuske sveže izleženih jaja salmonelama je dokazana. Serotipovi paratifusa nisu prilagođeni domaćinu niti su specifični za njega, za razliku od serotipova kao što su Salmonellae typhi i Salmonellae gallinarum. Salmonellae typhimurium i Salmonellae enteritidis izazivaju tifusne infekcije kod miševa, ali kako je već napomenuto, generalno ne kod odrasle živine. Nasuprot tome, Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum izazivaju oboljenje samo živine. Većina ispitivanja se sprovodi na kokoškama, a izgleda da se ćurke slično ponašaju. Postoje neki dokazi paratifusne sistemske infekcije kod plovuša.

Kad su u pitanju patke, takvih dokaza je malo. Nedavno ispitivanje pokazalo je da su komercijalne linije pataka veoma otporne na sistemsko oboljenje, čak i sa Salmonellae gallinarum, a otpornost se ostvaruje na nivou RES-a. Već je poznato da patke imaju potencijal da nose inficirana jaja.

Iako su odrasle ptice relativno otporne na sistemsko umnožavanje paratifusnih sojeva salmonela, ovi serotipovi ipak kolonizuju alimentarni trakt i ako nema simptoma bolesti. Ovo uslovljava kontaminaciju trupova, i ulazak salmonela u lanac ishrane ljudi. Eksperimentalnom oralnom infekcijom jednodnevnih pilića dolazi do fekalnog izlučivanja velikog broja salmonela u sledećim nedeljama života. Inficirane odrasle ptice izlučuju mnogo manji broj salmonela. Razlika je u tome što odrasle ptice poseduju kompleksnu crevnu floru koja inhibiše kolonizaciju patogena. Ovo ima komercijalan značaj. Glavna mesta lokalizacije su cekumi, i u manjem stepenu voljka, verovatno zbog manjeg protoka sastojaka kroz ove organe. Nema dokaza o specifičnom vezivanju za sluznicu u velikom broju, kao preduslovu za kolonizaciju. Naime, podaci ukazuju da se ovo vezivanje ne javlja, osim u inicijalnoj invazivnoj fazi sistemske bolesti.

Serotipovi kao što su Salmonellae choleraesuis, Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum se ne kolonizuju, osim kao posledica kliničke bolesti, samo Salmonellae gallinarum. Bolest ima karakteristike hroničnog toka. Brzo se širi u jatu, a mortalitet varira od 10 do 50 i više odsto. Zabeleženi su i slučajevi sa preko 90 odsto uginuća. Kod ćurića mortalitet prosečno iznosi 20 odsto.

Obaveznom dijagnostičkom postupku podleže sva priplodna živina u vreme početka nosivosti, s tim da se ispitivanje obavlja kad nosivost postigne 15 odsto u povoljnoj epizootiološkoj situaciji, odnosno 30 odsto ako je tifus u jatu bio utvrđivan u predhodnoj godini.

Propisano je da se ispitivanje obavi metodom brze krvne aglutinacije, kao i da pozitivni rezultati moraju da se provere laboratorijskim ispitivanjem spora aglutinacija, patoanatomski pregled, bakteriološko ispitivanje jajnika, jetre i slezine.

U prenošenju zaraze najveći značaj imaju zaražena jaja. Oko 50 odsto inficiranih kokošaka nosi zaražena jaja. Kako izlučivanje uzročnika nije kontinuirano, od ukupnog broja jaja do 10 odsto može da bude zaraženo salmonelama. Izlučivanje uzročnika bolesti izmetom traje i do 3 meseca posle infekcije.

Pošto su Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum visoko adaptirane na domaćina, bolest ima mali značaj za opšte zdravlje ljudi.

Klinička slika

Inkubacija je kratka i pretežno traje 4-6 dana. Odrasla živina može dugo da boluje inaparentno. Prvi znak oboljenja u akutnom toku je povećanje mortaliteta i smanjenje konzumacije hrane, a kod nosilja i smanjenje nosivosti. Obolele jedinke su potištene, nakostrešenog perja i zatvorenih očiju. Mogu da se ispolje i respiratorni poremećaji, sa ubrzanim disanjem i dahtanjem. Nastaje septikemija sa febrom, gubitak apetita, jak proliv sa vodenastosluzavim žućkastim izmetom, koji može da ima i primese krvi. Na vrhu nosivosti bolest može da se akutoira i za kratko vreme da završi letalno. Do uginuća može da dođe i usled rupture jetre, zbog nekrotičnih ognjišta i jajnih folikula, što je najčešća posledica hroničnog toka bolesti.

Subakutni tok se karakteriše sporadičnim mortalitetom tokom dužeg perioda. Izlučivanje uzročnika jajima nije kontinuirano. U inficiranim jajima uzrokuje uginuće embriona ili leženje sitnih, slabih, avitalnih pilića.

Ukoliko koke prežive 2-3 dana od razvoja simptoma, bolest poprimi hronični tok. Živina gubi kondiciju, slabi i razvija se anemija. Kresta i podbradnjaci su bledi. U hroničnom toku bolesti odraslih nema tipičnih klinički manifestnih simptoma, iako postoje patološki procesi u jajniku, jajovodu, jetri, slezini,semenicima i drugim organima. Kod njih je bolest skrivena sve dok se serološkim ispitivanjima ne otkriju kao pozitivni reagenti.

Kad se inficiraju mladi pilići simptomi su slični onima koji se javljaju kod belog proliva i paratifusa. Zapaža se slabo, gomilanje pilića i smanjenje apetita. Izmet je žućkaste boje i pastozne konzistencije, lepi se oko kloake. Ponekad se jave i respiratorni simptomi u vidu otežanog disanja.

Dijagnoza

Za postavljanje konačne dijagnoze neophodna je izolacija i identifikacija Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum. Privremenu dijagnozu je moguće postaviti na osnovu istorije jata, kliničke slike, mortaliteta i promena. Velik značaj u detekciji infekcije imaju pozitivni serološki nalazi. Međutim, negativan rezultat ne treba smatrati adekvatnim za konačnu dijagnozu zbog toga što se aglutinini stvaraju 3-10 ili više dana nakon infekcije. Takođe, pri interpretaciji rezultata treba uzeti u obzir da su moguće ukrštene reakcije sa drugim salmonelama, na primer, Salmonellae enteritidis.

Prevencija i mere kontrole

Tifus živine i pulorum bolest su odlični primeri bolesti čija je prevalenca opala u nekim naprednijim zemljama ili iskorenjena primenom osnovnih procedura menadžmenta ili programa iskorenjivanja. Jedan od osnovnih zahteva jeste formiranje roditeljskih jata slobodnih od Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum, i leženje i odgoj potomstva pod uslovima koji sprečavaju direktan ili indirektan kontakt sa inficiranim kokoškama ili ćurkama. Pošto je prenošenje preko jaja važan put širenja ove dve bolesti, samo jaja poreklom od jata slobodnog od Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum treba ulagati u inkubator. Kokoške i ćurke su primarni domaćin Salmonellae gallinarum i Salmonellae pullorum, i ptice koje lete i druga živina nisu u principu rezervoari infekcije. Stoga je eradikacija ovih bolesti iz roditeljskih jata kokošaka i ćuraka fundamentalni korak ka eradikaciji tifusa i pulorum bolesti iz komercijalnih jata živine.

Lečenje

Različiti аntibiotici, sulfonamidi, zatim nitrofurani, i nekoliko drugih antibiotika efikasno redukuju mortalitet nastao zbog Salmonellae Gallinarum i Salmonellae Pullorum. Međutim, nema leka niti kombinacije kojom se može eliminisati infekcija iz tretiranog jata. Sulfonamidi koji se koriste za tretman su sulphadiazin, sulphamerazin, sulphathiaol, sulphamethazin i sulphaquinoxalin. Uprkos tome, u mnogim ispitivanjima ukazano je da i pored tretmana, značajan broj inficiranih ptica preživljava i ostaju kliconoše. Treba obratiti pažnju da se prate uputstva proizvođača u pogledu načina administracije, doziranja, trajanja terapije, i karence za svaki antibiotik pre upotrebe.

Vakcinacija

Pošto su tifus i pulorum bolest iskorenjeni iz komercijalnih jata u mnogim razvijenim zemljama, važnost proizvodnje vakcina je mala. Iako nije vakcina, administracija limfokina indukovanih Salmonellae enteritidis mladim brojlerima značajno je smanjila horizontalno prenošenje Salmonellae gallinarum. Kompetitivno isključivanje je takođe pokušano za kontrolu tifisa, koristeći Salmonellae enteritidis ili Salmonellae gallinarum.

Izvor: veterina.info/’Bolesti živine’ (dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov)

Foto: Pixabay, Free Images