U savremenom vinogradarstvu redovno se primenjuje defolijacija u cilju povećanja kvaliteta grožđa, a ova mera izvodi se na 20 do 30 dana pre berbe.
Iz zone lastara, u kojoj se razvijaju grozdovi uklanjaju se pojedini listovi koji zasenjuju grozdove. Na taj način se značajno poboljšava osvetljenost i aeracija, što doprinosi boljem sazrevanju grozdova, potpunoj obojenosti pokožice i manjem razvoju sive truleži. U našim područjima obično se vrši u septembru i oktobru. Obavlja se ručno, a u novije vreme pomoću mašina, kao i tretiranjem listova hemijskim sredstvima (defolijantima).
Da bi se ostvarili pozitivni efekti defolijacije, neophnodno je voditi računa o vremenu i broju uklonjenih listova. Kad se pri defolijaciji ukloni 15 do 25 odsto listova na 20 do 30 dana pre berbe grožđa, pozitivni efekti su veoma izraženi. Uklanjaju se stari listovi, čija je fotosintetska aktivnost slaba. Usled znatnog poboljšanja fitoklime čokota, preostali listovi obavljaju intenzivniju fotosintezu i stvaraju dovoljno ugljenih hidrata za ishranu i sazrevanje grozdova i lastara kao i za nagomilavanje rezervne hrane.
Reakcija sorti na defolijaciju je različita, pa tako sorta muskat hamburg pozitivno reaguje na postepenu defolijaciju. Od početka razvoja grozdova potrebno je uklanjati pojedine listove koji prave senku jer se u takvim uslovima razvijaju rehuljavi grozdovi, koji slabo sazrevaju. S druge strane, grozdovi sorte kardinal dobijaju bolju obojenost kad rastu u uslovima slabe zasene nego na direktnoj svetlosti. Zbog toga je potrebno da se za svaku sortu obave ogledi u cilju razrade najpogodnije ampelotehnike, odnosno pravilne i pravovremene primene pojedinih mera zelene rezidbe u okviru njenog gajenja, uzimajući u obzir zemljišne i klimatske uslove sredine kao i sistem gajenja.
Izvor: Mr Nebojša Mladenović, PSSS Vranje
Foto: Pixabay, FWS
