Poleganje useva može u značajnoj meri da smanji i oteža ubiranje prinosa i da pogorša njegov kvalitet. U ekološkim uslovima Srbije do poleganja najčešće dolazi kod strnih žita i kukuruza. Brojni ekološki činioci mogu da prouzrokuju poleganje useva: jaki vetrovi, preterana vlažnost, nedovoljna osvetljenost i dr. Pored toga, i neki patogeni mogu da doprinose poleganju useva. Pojedini genotipovi ispoljavaju različitu predispoziciju prema poleganju zavisno od visine i građe i razvijenosti mehaničkih tkiva stabla.
Preterana i neizbalansirana primena azotnih đubriva, zajedno sa kalijumovim i fosfornim đubrivima, kao i visoke doze tečnog ili čvrstog stajnjaka bogatog azotom, mogu takođe da izazovu poleganje useva.
Preobilna ishrana azotom smanjuje stvaranje potpornih, skeletnih supstanci, mehaničkog tkiva.
Brojni autori su do sada utvrdili povoljno dejstvo kalijuma na otpornost biljaka prema niskim temperaturama i mrazu. Naime, u slučaju obilne ishrane azotom, veći deo fotosintata koristi se za sintezu azotnih jedinjenja, usled čega se smanjuje sadržaj šećera u ćelijama i time njihova otpornost prema mrazu.
Na osnovu do sada stečenih saznanja o otpornosti biljaka prema niskim temperaturama i mrazu, smatra se da se neposredno i posredno dejstvo kalijuma na tolerantnost biljaka prema pomenutom činiocu zasniva na:
1.) povoljnom uticaju na turgor ćelija
2.) regulaciji osmotskog pritiska
3.) povećanju otpornosti prema dehidrataciji
4.) fotosintezi
5.) povećanju sadržaja šećera, lipida i katjona
Pored navedenog, smatra se da dobra obezbeđenost kalijumom smanjuje oksidativna oštećenja izazvana niskim temperaturama.
Čvrstoća stabla žitarica, kukuruza i dr. u značajnoj meri zavisi od ugrađivanja potpornih supstanci lignina i celuloze u mehanička tkiva stabla. U uslovima nedostatka kalijuma smanjuje se poprečni presek stabla, a pri jakom nedostatku lome se i lisne drške.
Kalijumova đubriva ne zagađuju podzemne vode pošto se kalijum jon praktično ne ispira u dublje slojeve zemljišta, niti podstiču eutrofikaciju površinskih voda pošto kalijum, za razliku od fosfora i azota, u većini slučajeva ne ograničava rast i razmnožavanje vodenih organizama.
Đubrenje kalijumom preko fotosinteze utiče i globalno na životnu sredinu, na sastav atmosfere.
Od kalijumovih đubriva, kod nas se najčešće koriste kalijum-hlorid, a ređe kalijum-sulfat. Ova đubriva ne sadrže primese u većim količinama, koje bi mogle da zagađuju sredinu. Zahvaljujući tome, čak i pri upotrebi većih doza kalijumovih đubriva, ne dolazi do opterećenja lanca ishrane nepoželjnim materijama.
Kalijum-hlorid i kalijum-sulfat su hemijski neutralna, a fiziološki kisela đubriva. U slučaju đubrenja uobičajenim dozama kalijumovih đubriva nema značajnije promene pH vrednosti zemljišta. Pri upotrebi kalijum-hlorida, hlor jon koji je u zemljištu mobilan ispira se u dublje slojeve, a kalijum se adsorbuje. Kao posledica toga gube se ekvivalentne količine kalcijuma iz zemljišta.
Dugotrajna primena visokih doza kalijumovih đubriva usled antagonizma kalijuma i drugih katjona pri usvajanju, smanjuje nakupljanje magnezijuma, kalcijuma, natrijuma i stroncijuma u biljkama. Istovremeno povećava se sadržaj kalijuma u biljkama. Dugotrajna upotreba većih doza kalijuma, usled antagonizma pri usvajanju između kalijuma i magnezijuma, može da izazove, posebno u višegodišnjim zasadima, ponekad i pojavu akutnog nedostatka magnezijuma.
U slučaju đubrenja uobičajenim dozama kalijumovih đubriva nema značajnije promene pH vrednosti zemljišta. Kalijumova đubriva se primenjuju pod osnovnu obradu, zaoravanjem plugovima ravnjačima, obrtačima ili unošenjem razrivačima i u mnogome zavise od potrebe biljaka tokom njenog vegetavionog perioda. Kod biljaka koje imaju duži vegetacioni period preporučuje se 50% primene kalijumovih đubriva u jesen pri osnovnoj obradi, oko 30% pre setve ili sadnje, a ostatak, oko 20% u vidu prihranjivanja. Za biljke sa kraćim vegetacionim periodom preporučuje se 2/3 pri osnovnoj obradi, a 1/3 kao startno đubrivo. Veoma je bitno da se kalijumova đubriva kvalitetno i pravovremenom osnovnom obradom rasporedi po celoj dubini profila u oraničnom sloju zemljišta.
Do nedostatka kalijuma najčešće dolazi na lakom, peskovitom zemljištu, kao i na zemljištu s niskim sadržaje gline ili visokim sadržajem treseta. Nedostatak kalijuma se uglavnom javlja na najstarijim listovima, na vrhu i duž ivica u vidu nekroze gde se u početku može uočiti žuto-zelena boja, a kasnije i crveno-mrka boja gde na kraju kao posledica toga dolazi do izumiranja i opadanja listova. Nedostatak kalijuma odražava se na rast i izgled korena. Koren ostaje kratak, slabo se grana, smanjuje se broj i veličina korenskih dlačica, gubi belu boju i lako podleže napadu parazita. Takođe, nedostatak kalijuma se često može uočiti i na plodovima paradajza kao „zelena kragna“ oko peteljke ili u vidu žućkasto-zelenih fleka. Biljke koje su dosta osetljive na nedostatak kalijuma su krompir, jabuka, ribizla, kruška i druge jestive i ukrasne plodonosne biljke.
Količine kalijumovih đubriva koje treba uneti u mnogome zavise od ostvarenog prinosa, gajene kulture, ali i od sadržaja kaljuma u zemljištu.
Izvor: dipl. ing. melioracija zemljišta i voda Valentina Aleksić, Poljoprivredene savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay, Wikipedia
