Gajenje zečeva, odnosno kunića, najviše zavisi od toga koja im je namena – za tov i dobijanje mesa ili za razmnožavanje i dalju prodaju kao kućnih ljubimaca, a od načina uzgoja, zavisiće i isplativost celog posla.

Gajenje zečeva sve više postaje unosan posao pošto je tržište mesa u razvoju uz stalno povećavanje potražnje. Meso zeca je vrlo kvalitetno, ima malu količinu masti, malo holesterola, a dosta poželjnih belančevina.
Postoje rase koje su pogodne da se uzgajaju zbog mesa ili krzna, ali i za uzgoj grla koja se izlažu na takmičenjima.

Plodnost zečeva opada sa visokim temperaturama. Mužak je sterilan već na 30 stepeni. Postoje 3 vrste osemenjivanja: prirodan pripust, forsirani pripust i veštačka oplodnja. Embrionalni razvoj traje 30 do 32 dana, odnosno 28-35 dana. Ženke se kote u kratkim vremenskim periodima i same dosta pomažu, posebno ako dođe do zastoja ploda, međutim, u tom slučaju može doći do samopovređivanja.

Kada dođu na svet, mladi imaju masu od 30-40 grama, slepi su i bez dlake. Potrebno im je da se greju, a dlaka počinje da raste za nekoliko dana. Da progledaju, potrebno je da prođe desetak dana.
Nekada se koristi metoda podmetanja mladunaca kako bi se stvorila podjednaka gnezda. Takođe, pri koćenju postoji povećana potreba za vodom kod ženke zbog početka laktacije.

Tov zečeva počinje sa 24-29 dana starosti, a traje 70-90 dana. Mladi zečevi se nakon odvajanja od majke drže u posebno ograđenom objektu koji je prethodno dezinfikovan. Na pod se prostire slama, piljevina ili seno. U grupi mogu biti zečevi starosne razlike do oko mesec dana. Važno je da nema drastično jačih primeraka koji će pokupiti svu hranu. Voda, sveža i čista, treba da im uvek bude na rapolaganju. A korito za koncentrat ili zrnastu hranu trebalo bi da bude dovoljno dugačko kako bi svi zečevi mogli da mu priđu.

Jasle za travu i seno potrebno je napraviti tako da zečevi ne uskaču u njih. Ne gomilajte hranu, posebno travu, jer se može lako ubuđati . Probajte da dozirate hranu tačno za jedan obrok.

Zečevi su veoma čiste životinje i dosta vremena troše na kupanje. Redovno četkanje učiniće da im krzno ostane u dobrom stanju.

Menjanje dlake, odnosno linjanje, proces je koji kod zečeva traje cele godine, ali je jači pred zimu i pred leto. Jesenje linjanje je brže kod životinja koje su boljeg zdravstvenog stanja, a na intenzitet promene dlake utiču još i dužina dana, temperatura i vlaga.

Kratkodlaki zečevi četkaju se minimum jednom sedmično, a tokom linjanja i svakog dana. Najbolje su četke od prirodne dlake. Ako gajite angora zečeve, četkanje mora biti svakodnevno.

Bolesti zečeva uglavnom su vezane za nepravilnu ishranu i loše uslove uzgoja. Vlažna podloga, prljavština i loša ishrana uzrokovaće pojavu oboljenja. Ako zec nema zdrav apetit ili jede vrlo malo, deluje nezainteresovano i uši mu se ne pokreću u smeru izvora zvuka, morate se konsultovati sa veterinarom. Ostali znaci bolesti su mutne oči, dijareja, dlaka bez sjaja, crveno-smeđa mokraća, visoka temperatura.

Iako važe za umiljate životinje, pojedini zečevi mogu biti vrlo agresivni, a ponekad čak i da grizu. Ipak, nije reč o urođenom ponašanju, već o neprimerenom postupanju sa njima. U uzroke agresivnosti spada i prerano odvajanje od majke i grupe.