Verbenu znamo kao saksijsku biljku koja krasi balkone i terase od ranog proleća, sve do kasne jeseni, i to uz vrlo malo nege. A da li ste znali da ova mistična lepotica ima dugu i interesantnu istoriju, i da su joj se od davnih vremena pripisivala lekovita, pa čak i magijska svojstva?
Verbena officinalis je dugo povezivana sa božanskim i natprirodnim silama. U drevnom Egiptu su je nazivali „Izidine suze“, a u antičkoj Grčkoj je bila posvećena Eos, boginji zore. Tokom nastanka hrišćanstva, smatralo se da su baš verbenom lečene Isusove rane nakon skidanja sa krsta. Stari Rimljani su na oltare kačili njene venčiće, kao poklon svojim bogovima. Kleti su od nje pravili čajeve, meleme, obloge i koristili je u magijskim ritualima. Sve ove drevne civilizacije volele su i poštovale verbenu, pre svega zahvaljujući njenim lekovitim i blagotvornim dejstvima na zdravlje uma i tela.
U klimatskim uslovima u kojima nema mrazeva, ova biljka se gaji kao perena, a u našoj zemlji uspeva kao jednogodišnja kultura. Stabljike rastu u žbunićima, do visine od oko 30 cm, i na krajevima cvetaju u vidu jednobojnih ili dvobojnih „kišobrančića“. Uobičajene boje cvetova su ružičasta, lila, crvena, plava, žuta ili bela. Listovi su čvrsti i nazubljeni, prekriveni finim dlačicama.
Osim što se može naći kao samonikla biljka, na obodima šuma, proplancima i livadama, verbena, odnosno sporiš kako je u našem narodu zovu, odlično uspeva i u saksijama. U te svrhe se biraju ukrasni hibridi, koji su otporni na sušu i bez problema izdržavaju celodnevno izlaganje sunčevoj svetlosti. Grmolike forme je najbolje saditi u bašti uz gredice ili kamenjare, sa obaveznim razmakom od 25 cm. Puzave verbene su pogodne za gajenje u visećim saksijama, tako da bi biljka mogla da ukrašava prostor svojim bogatim slapovima. Najviše joj odgovaraju polu-senovita mesta, i saksije, odnosno posude veličine 19-20 cm u prečniku. Ako je sadite u žardinjere, vodite se time da na metru kvadratnom mogu opstati dve-tri biljke. Već smo pomenuli da se na našim prostorima verbena gaji kao jednogodišnja vrsta, pa ćete morati iznova da je sadite svake godine. Sadnja se obično obavlja u maju. Koren treba da bude zdrav, beo i ne suviše zamršen. Rasad možete povoljno nabaviti u gotovo svakom rasadniku. Postoji i mogućnost setve, u tom slučaju treba da sejete nešto ranije, već krajem februara.
Verbena je toliko laka za održavanje da ćete, praktično, izazvati probleme ako preterujete sa “znacima pažnje” – što se posebno odnosi na suvišno zalivanje ili đubrenje. Najbitnije je redovno orezivanje jer grane ne bi smele da budu duže od oko 80 cm. Na taj način ćete omogućiti lepo oblikovanje i obnovu buljke. Precvetale cvasti odsecite, inače će se cvetanje zaustaviti. Đubrenje je korisno, ali je dovoljno da to obavite jednom u sezoni, najbolje tokom proleća, kad biljka dostigne desetak centimetara. Obilno zalivajte verbenu samo po sadnji, dok se ne primi. Kad počne da raste, ne preterujte sa zalivanjem, već joj dodajte vode samo kad je vrlo suva. Verbena dobro podnosi i vrućinu i vetrovita staništa.
U lekovite svrhe je najbolje koristiti samoniklu verbenu, iz čistih, prirodnih staništa, daleko od gradskog zagađenja. Bere se cela biljka, a potom se odsecaju cvetne grane i suše na vetrovitom mestu u hladovini.
Još naši stari su znali da je sporiš odličan za bubrege, pluća, bronhije i jetru. Sve to zahvaljujući obilju antioksidanasa koje sadrži, ali i kafeinskoj kiselini i diuretskim solima, koji su zaduženi za detoksikaciju organizma. Verbena je efikasan antipiretik, antireumatik i antineuralgik. Pomaže protiv stresa, napetosti i umiruje nervni sistem, zahvaljujući prirodnom sedativu verbenalinu. Takođe može zalečiti teško zarastajuće rane, čireve i ekceme. Ipak, trudnice treba da izbegavaju verbenin čaj, jer može dovesti do pobačaja.
Verbena se obično konzumira u vidu čaja, koji se priprema veoma jednostavno. U šolju prokuvale vode stavite kašičicu osušenih listova i cvetova biljke, zatim ostavite da odstoji desetak minuta, pa procedite. Ovako pripremljen čaj se može piti, ili dodati u kupku.
Foto: Pixabay
