Republička direkcija za robne rezerve ove godine otkupiće 30.000 tona nove pšenice kako bi dopunila zalihe, ali još ne znaju po kojoj ceni će plaćati ovogodišnji rod, rečeno je novosadskom ’Dnevniku’.
U Republičkim robnim rezervama navode da čekaju da se o tome dogovore ministarstva trgovine i poljoprivrede.
Prošle godine Direkcija je otkupila 32.600 tona pšenice po ceni od 18 dinara za kilogram. Kolika će biti cena novog roda nije još poznato, ali su pretpostavke da će biti kao i lane, 18 dinara, s PDV-om.
Toj ceni nadaju se i ratari, smatrajući da će kilogram nove pšenice koštati između 17 i 19 dinara, bez PDV-a, mada bi im godio i koji dinar više zbog skupljeg goriva kao značajne stavke u trošku u obradi zemlje. Neki zemljoradnici kažu da će pšenica biti tražena roba jer će prinosi, zbog lokalnih pljuskova i visokih aprilskih dnevnih temeratura, biti niži, a zrno srednjeg kvaliteta, pa će to podići cenu ovogodišnjeg roda. Uz to, spominju i da je sada lanjsko žito srednjeg kvaliteta 18 dinara kilogram, bez PDV-a, pa očekuju da će nova pšenica preći 20 dinara i kretati se, s PDV-om, oko 22-23 dinara.
Zato bi trebalo sačekati da žetva krene, kad će početi da se govori i o ceni novog roda. Na prve otkose, po svoj prilici, neće se dugo čekati, imajući u vidu da je vršidba drugih ozimih kultura, zbog uticaja klimatskih promena, počeli pre uobičajenog roka.
Na ovdašnjim oranicama jesenas je posejano 675.000 hektara, što je svojevrstan rekord u odnosu na protekle dve decenije, kažu podaci „Žita Srbije”. Očekuje se da će biti ovršeno oko 3,3 miliona tona pšenice, a od te količine 1,7 milion tona biće izvezeno.
Prinosi će, predviđa se, biti raznoliki zbog vremskih prilika (količine padavina), te da će se kretati između tri i šest tona po hektaru.
U „Žitima Srbije” očekuju da će godina biti rodna, približno kao i 2016, koja je u pogledu prinosa bila rekordna. Takve prognoze temelje na činjenicama da je 80 odsto pšenice posejano u optimalnom roku, a da će blaga zima, bez bolesti, i lokalni pljuskovi doneti, očekuje se, veće prinose u Vojvodini, oko šest tona po hektaru, u odnosu na ostatak Srbije, gde se predviđa oko 5,1 tona.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
