Visoke temperature obično prati niska vlažnost zemljišta i vazduha pa ukoliko ovakvi uslovi potraju duže može doći do oštećenja pojedinih organa, a zatim i do uvenuća čokota.

Temperatura iznad 35, a naročito iznad 40 stepeni, mogu izazvati trajne posledice na vinovoj lozi na sličan način kao i temperature ispod nule. Pri visokoj temperaturi lišće se kovrdža, gubi boju, suši se i opada. Oštećenja se mogu javiti na bobicama u početku u vidu ožegotina, a zatim dolazi do smežuravanja bobica usled gubitka vode i do njihovog potpunog propadanja.

Kako bi se posledice visokih temperatura ublažile potrebno je održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju da bi se sačuvala zemljišna vlaga. Pravovremeno uklanjanje suvišnih lastara smanjuje transpiracionu površinu, a time i nepotreban gubitak vlage. U vreme velikih žega (temperatura veća od 38°C ), ne bi trebalo ulaziti u vinograd, odnosno, ne preduzimati ampelotehničke i agrotehničke mere, a prvenstveno plitku obradu, tj. prašenje zemljišta. Oštre čestice zemlje ili peska prilikom prašenja mogu lako da oštete pepeljak pokožice. Na oštećenom mestu, ukoliko je izloženo suncu, brzo se pojavljuju ožegotine koje ne samo što pogoršavaju izgled grožđa, već mogu biti i uzrok pojavi sive plesni. Mera koja se preporučuje, a koja doprinosi ublažavanju posledica suviše visokih temperatura, je navodnjavanje koje obezbeđuje vinovu lozu dovoljnim količinama vode.

Izvor: mr Nebojša Mladenović

Foto: Pixabay