Ljuštenje strnjišta je prva agrotehnička mera obrade zemljišta u pripremi oranice za setvu naredne kulture i od njenog pravilnog izvođenja zavisi uspeh ostalih agrotehničkih mera, koje utiču na prinos.
Klima se neprestalno menja i klimatske promene su sve drastičnije kako po visini temperatura, količini padavina, dužini sušnih perioda, tako i po čestim padavinama grada i pojavom snažnih vetrova. Naša zemlja pripada polusušnom klimatskom tipu po količini padavina, što ukazuje da u sušnoj godini izostaje prinos. Ovaj pokazatelj sušnosti treba da nam bude znak da je voda neophodna u ratarskoj proizvodnji, a kako se u našoj zemlji gotovo i ne primenjuje navodnjavanje, to znači da bi trebalo pristupiti drugim mogućnostima i u što većoj meri sačuvati zemljišnu vlagu oranica. U sušnim područjima ljuštenje strnjišta ima veoma veliki značaj za očuvanje vlage oranica.
Ljuštenjem strništa, za koju se kaže da je operacija koju bi trebalo izvesti odmah iza kombajna, izbegava se rast korova na kojima se razvijaju bolesti, a posebno gubi vlaga kapilarnim putem iz dubljih slojeva zemljišta, i stvara se plitki rastresiti sloj na površini oranica.
Osnovni ciljevi ljuštenja strnjišta su zaoravanje žetvenih ostataka i korova koji se mešaju sa zemljištem i tako stvaraju povoljne uslove za njihovo razlaganje, poboljšanje vodnog režima zemljišta smanjenjem gubljenja vode isparavanjem i bolje upijanje atmosferskih padavina, kao i poboljšanje toplotnog režima i uništavanje korova, posebno višegodišnjih.
Proces ljuštenja strnjišta provocira nicanje semena korovskih i kulturnih biljaka koji se kasnije uništavaju osnovnom obradom. Takođe, pospešuje se bolji rad mikroorganizama koji kasnije olakšava izvođenje osnovne obrade.
Ljuštenje bi trebalo izvesti odmah po žetvi, isti dan, jer se kašnjenjem gubi značajan sadržaj vlage iz zemljišta. Na pravovremeno ugarenje utiče uklanjanje slame, koja ostaje na površini i koju treba istarupirati i ravnomerno rasporediti po parceli, kako bi se pravilno unela u zemljište. Nikako ne paliti žetvene ostatke, jer se tako stvaraju višestruki gubici.
Dubinu ljuštenja strnjišta treba podesiti u zavisnosti od količine žetvene mase koju imamo na parceli. Da bi se bolje obavilo zaoravanje i mešanje biljnih ostataka, dubinu obrade određujemo na sledeći način:
– ako se slama odnosi sa parcele, onda na njivi ostaje 1,5-2,0 t/ha nadzemne mase i oko 1,8-2,2 t/ha korenove mase u sloju do 20 cm
– ako se slama ne odnosi, onda na parceli ostaje od 5,0-7,0 t/ha suve organske materije, što iziskuje nešto veću dubinu
Od dubine zaoravanja strnjišta, osim gore pomenutih načina, utiče i tip zemljišta, zakorovljenost i zbijenost, klimatske prilike i stanje vlažnosti, tako da se dubina kreće između 10-14 cm.
Izbor oruđa za ljuštenje strnjišta je veoma važno i zavisi od svih gore navedenih faktora. Za ovu operaciju se mogu koristiti namenska, specijalizovana oruđa ili univerzalna, kao što su višebrazdni širokozahvatni raonični plugovi čija je dubina rada do 15 cm. Plugovi za osnovnu obradu dobro prevrću plasticu i zaoravaju i mešaju žetvene ostatke, tako da se posle ljuštenja strnjišta planira rasturanje stajnjaka ili mineralnog đubriva i potom pristupa oranju na punu dubinu, do 25 cm. Posle oranja, brazde zatvoriti upotrebom valjaka ili drljače u agregatu sa plugom. Pri letnjem oranju, usled intenzivne mikrobiološke aktivnosti, zemljište se obogaćuje hranivima, posebno nitratima. Ljuštenjem strnjišta provocira se rast korovskih biljaka koji se u narednoj obradi zemljišta uništavaju. Ljuštenje strnjišta se ne izvodi na zemljištima gde postoji mogućnost erozije ili ako ima višegodišnjih rizomskih korova koje prvo treba uništiti tretiranjem totalnim herbicidom, a potom, posle dvadesetak dana, izvršiti oranje.
Izvor: dipl. ing. Gordana Rehak, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, Šabac
Foto: Pixabay
