Povrtari koji vode računa o plasmanu i cenama znaju da se u maju i junu na tržištu pojavljuje oskudica luka, pa zato nastoje da baš u to vreme izađu na tržište sa svežim proizvodima.
Specifičnost proizvodnje zimskih lukova ogleda se u vremenu setve i gajenju sorti selekcionisanih za ove svrhe. Reč je o sortama koje pripadaju grupi slatkih lukova. One imaju povećan sadržaj šećera u odnosu na eterična ulja, lukovica im je veoma sočna, a karakteriše ih i visoka rodnost. Zimski lukovi ne mogu dugo da se čuvaju pa se treba organizovati tako da ukupna proizvodnja bude realizovana u što kraćem vremsnkom periodu.
Najranije sorte, koje pristižu već u prvoj polovini maja su ’Aldobo’ i ’Keep Well’ sa prosečnom težinom lukovice od oko 120 grama, pljosnato-okruglog oblika i žute boje spoljnih listova. Ubrzo posle ovih sorti stiže ’Cadix F1’, a sredinom juna ’Adix’ i ’Radar’, koje imaju žuto-braon lukovice sa prosečnom težinom od oko 150 grama. Krajem juna pristiže za vađenje i sorta ’Tisa’ sa lukovicama teškim oko 200 grama. Sve ove sorte se koriste u svežem stanju.
Proizvodnja zimskih lukova započinje izborom parcele i preduseva. Dobar predusev je onaj koji rano napušta zemljište, kako bi bilo dovoljno vremena za osnovnu obradu i predsetvenu pripremu. Trebalo bi izbegavati setvu na zakorovljenim parcelama, bez obzira na predusev, a takođe treba da se vodi računa da luk može da se gaji četiri-pet godina posle lukovičastog povrća. Pri izboru parcele potrebno je obratiti pažnju na tip zemljišta. Luk najbolje uspeva na strukturnim, srednje lakim ili srednje teškim plodnim zemljištima. Takav izbor uslovljava struktura i veličina korenovog sistema. Kod luka se osnovna masa najaktivnijeg dela korenovog sistema nalazi u sloju od pet do 20 cm, te zemljište mora biti plodno i rastresito. Osnovnu obradu, odnosno oranje, treba obaviti odmah posle skidanja predhodnog useva na dubinu 20-25 cm. Nakon oranja potrebno je obaviti predsetvenu pripremu, čiji je zadatak stvaranje mrvičaste strukture zemljišta u setvenom sloju. Kvalitetna predsetvena priprema je jedan od činilaca za brzo i ujednačeno nicanje.
Specifičnost ove proizvodnje je i vreme setve jer od njega zavisi u kojoj fazi razvoja će biljke ući u zimu, što je veoma bitno za prezimljavanje i jarovizaciju. U našim agroekološkim uslovima preporučuje se setva zimskih lukova od 25. avgusta do 10. septembra da bi biljke ušle u zimu dovoljno razvijene. Setva se obavlja na dubinu od 1,5 do dva centimetra, u četveroredne trake s razmakom između traka 50 do 60, a između redova 20 do 25 cm.
Da bi luk brzo i ujednačeno nikao, preporučuje se zalivanje jer je navodnjavanje obavezna mera u kratkom periodu do zime. Zalivanjem se održava potrebna vlažnost za rast biljaka sve dok ne razviju četiri do šest listova i dobro se ukorene.
Rano u proleće, kada počne rast dnevne temperature, luk nastavlja vegetaciju, pa se pri povoljnim uslovima zemljišta pristupa međurednoj kultivaciji. Potrebno je da se obave dva do tri kultiviranja sve do početka formiranja lukovice, u zavisnosti od stanja useva i zakorovljenosti. Ako se u proleće javi nedostatak vlage potrebno je zalivanje, a luk je posebno osetljiv na nedostatak vode u periodu formiranja lukovice.
Formiranje lukovice počinje od početka maja do sredine juna, zavisno od sorte. Dužina perioda formiranja lukovice je dve do četiri nedelje, što je uslovljeno sortom, tako da zimski luk pristiže od sredine maja do kraja juna.
Pošto luk formira lukovicu i oko 70 odsto useva polegne, pristupa se vađenju. Pre iznošenja na tržište luk je potrebno ostaviti na parceli da se osuši i očisti. Čišćenjem se odstranjuju deformisane, bolesne i lukovice sa cvetnim stablima.
Tokom vegetacije povrtari moraju voditi računa o zaštiti od korova, bolesti i štetočina. Kad je o korovima reč, najefikasniji način borbe je preventiva – izbor parcele čiste od korova. A ako usev zakorovi, postoje efikasni herbicidi, a dobro dođe i mehaničko odstranjivanje.
Plamenjača je najčešće oboljenje luka. Za brobu protiv nje ima više efikasnih preparata s tim što treba voditi računa o karenci. A od štetočina najčešće se pojavljuje lukova muva i lukova buva.
