Tehnologija uzgoja šitake pečurki

74

Najčešće gajene vrste gljiva u Srbiji su šampinjoni i bukovače. Pored njih, u novije vreme sve više se gaje šitake.

Hranljiva i kulinarska vrednost ove gljive je znatno veća nego kod šampinjona. Sadrži prosečno oko 13-14 odsto belančevina, 1,5-2,5 odsto masti, kao i značajne količine esencijalnih aminokiselina. Od vitamina sadrži B1, B6, B,12, A2, C, D, E i K. Šitaka je bogata mineralnim materijama, ima lekovita svojstva, smanjuje holesterol u krvi, povećava otpomost prema virusima a njen ekstrakt ima antikancerogeno svojstvo.

Gljiva šitake može se proizvoditi na tradicionalan način, na drvenim oblicama, kako se i danas najčešće radi u Japanu, ili na odgovarajućem supstratu, u zaštićenom prostoru. Proizvodnja na supstratu je ekonomična i tehnološki postupci su dosta slični proizvodnji bukovače. Kao supstrat koriste se biljni ostaci kao što su slama žitarica, strugotina drveta, slama leguminoza i slično. Veoma dobri rezultati postižu se na supstratu koji je napravljen od mešavine slame graška, piljevine i mekinja.

Proizvodnja ove gljive se odvija u tri faze :

Priprema supstrata – Prva faza obuhvata pripremu supstrata, sitnjenje i sterilizaciju. Nakon sterilizacije, supstrat se ohladi, inokulira micelijumom, dobro izmeša, a potom se pune vreće. Vreće se čvrsto nabiju i izbuše na više mesta radi lakše razmene gasova.

Inkubacija – Druga faza je inkubacija (prorastanje supstrata micelijumom) koja se odvija na temperaturi 20-22 stepena i traje oko 30 dana. Završetak ove faze je kada micelija potpuno proraste supstrat, odnosno kada se beličasta paučina pojavi na unutrašnjoj strani vreće.

Plodonošenje – Treća faza je plodonošenje. U ovoj fazi je najbitnije održavanje vlažnosti na nivou 85-90 odsto, temperature na 20 stepeni i redovno provetravanje. Prva berba je između 40 i 45 dana nakon zasejavanja, a sledeća za 10 do 12 dana. Period plodonošenja traje 60 do 70 dana. U zavisnosti od održavanja uslova i kvaliteta supstrata, prinos je 20-30% od težine supstrata.

Najpogodnije vrste drveta za gajenje na oblicama su hrast, bukva, breza i pitomi kesten. Trupci treba da budu 1,0 do 1,5 m dugi i 8 do 12 cm debeli. Koristi se sveže posečeno drvo (ne starije od 5 meseci). Drvo se navlaži (zalivanjem ili potapanjem u vodu). Vlažnost je optimalna ako se piljevina od tog drveta stiskanjem u šaci formira u grudve koje se ne raspadaju.

Za gajenje se koristi mesto u bašti zaštićeno od direktnog sunčevog svetla i jakog vetra. Micelija se seje u rez, napravljen testerom na dva mesta u oblici. Rez napunjen micelijom prekrije se plastičnom trakom, koja se pričvršćuje za drvo. Tako zasejane oblice poslažu se na odabrano mesto jedna preko druge, prekriju se sa 20 cm debelim slojem vlažne slame i sve zajedno se pokrije plastičnom folijom. Na foliji se izbuši 5-6 rupa na svaki metar kvadratni. Zasejava se i pomoću specijalnih čekića, sa kojima se ukucavaju komadići već proraslog drveta u nove trupce koje želimo da zasejemo.

Najpogodnije vreme za setvu micelije je proleće. U toku 3-4 meseca micelija proraste trupac i za to vreme nije potrebno ništa raditi. Onda se otkrivaju trupci i postavljaju u kosi položaj jedan do drugog. Ovako složene trupce treba jednom nedeljno zaliti, i ako je godina vlažna onda se u jesen javljaju prva plodna tela, ali prva berba je najčešće tek iduće godine. Optimalna temperatura za razvoj plodnih tela kreće se od 14-20 stepeni, a optimalna vlažnost od 80-90 odsto. Trajnost drveta zasejanog gljivom iznosi 5-6 godina. Za to vreme postiže se prinos 15-20% težine zasejanog drveta.

Foto: Envato, Invasive.org (Joseph OBrien, USDA Forest Service)


reklama