Druga letnja rezidba kajsije

224

Svi profesionalni voćari, ali i hobisti – vikendaši koji uzgajaju kajsiju znaju da ova vrsta ima dva velika problema: alternativnu rodnost i apopleksiju. I jedno i drugo mogu biti posledica loše ili neredovne rezidbe, pa se nameće zaključak kako je ova agrotehnička mera veoma bitna u uzgoju kajsije. Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom uz odgovarajuću ishranu, zaštitu i navodnjavanje može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost, rentabilnost i dugovečnost gajenja kajsije.

Brojna iskustva su potvrdila da se optimalni rezultati postižu ako se reže u tri roka: u proleće (pred kretanje vegetacije), početkom leta, i nakon berbe, kada se izvodi takozvana druga (pozna) letnja rezidba.

Druga letnja rezidba izvodi se posle berbe, od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu, čime se povećava osvetljenost, smanjuje transpiraciona površina i znatno povećava fiziološka aktivnost ostalih grana i listova u kruni. Osim toga, postiže se bolja provetrenost krošnje, što značajno smanjuje potencijal za razvijanje brojnih oboljenja kojima su kajsije sklone.

Dobro izvedena letnja rezidba smanjuje obim osnovne prolećne rezidbe sledeće godine.

Rane stvorene poznom letnjom rezidbom do kraja vegetacije dobro zarastaju, jer je kambijalna aktivnost u periodu jul-avgust intenzivna, tako da je mogućnost infekcije prouzrokovačima bolesti znatno smanjena. Ipak, radi predostrožnosti, preseke veće od dva centimetra treba premazati kalem-voskom ili običnom belom farbom. Poželjno je da se posle završene rezidbe uradi jedno zaštitno prskanje fungicidima, npr. benomilom.

Letnju rezidbu treba prilagoditi i sortnim specifičnostima. Kod sorti koje veći deo roda donose na starijem rodnom drvetu potrebno je izvršiti obnovu rodnog drveta svake treće godine povratnim rezovima nosača ovog tipa rodnog drveta. Izolacija vrha skeletnih grana njegovim prevođenjem na niži, manje bujni letorast ili mladar otvorenog ugla grananja takođe umiruje bujnost stabla. Sorte koje rađaju pretežno na mešovitim rodnim grančicama diferenciraju najrodnije pupoljke pri njihovoj osnovi. Zahvatima rezidbe tokom vegetacije treba nastojati da se obezbede što povoljniji uslovi za razvoj mladara-budućih mešovitih rodnih grančica i njihovo što masovnije prisustvo u kruni. U ovom slučaju primenjuje se samo proređivanje ovakvih mladara u kruni tamo gde su oni pregusto raspoređeni, a nipošto njihovo prekraćivanje.

Ukoliko ispoštujete navedena pravila, obrazovaće se sve vrste rodnih grana sa velikim brojem cvetnih pupoljaka, a time i rodna površina krune. Pupoljci će biti otporniji prema niskim temperaturama, fenofaza cvetanja će biti duža, a sama biljka će generalno biti rodnija i kvalitetnija.

 

Foto: Pixabay, starbros.com

 


reklama