Pčelarstvo

Udaljenost pčelinjih društava od paše

Mehanizam kojim pčele određuju udaljenost medonosne paše nije do kraja razjašnjen. Postoje različita objašnjenja, a hipoteze o ’potrošnji energije’ i ’optička hipoteza’ najčešće se koriste da objasne odluku pčela za sakupljanjem hrane sa različite udaljenosti. Hipoteza o „potrošnji energije“ se zasniva na izboru pčela radilica da sakupljaju hranu na razdaljini za koju se opredeljuju na […]

Stimulacija matice za zaleganje i proširenje prostora kod DB košnica

Stimulacija matice za zaleganje većih površina saća u središtu legla (obično u toku marta) je jako korisna i značajna operacija. To se čini kako bi se podstakla matica za zaleganje što većeg broja jajašca, a društvo u celini bolje negovalo leglo. Na taj način je celokupnog razvoj pčelinjeg društva bolji. Ovakav vid stimulacije matice se […]

Beli bosiljak kao medonosna biljka

Beli bosiljak je korov, ali i veoma medonosna biljka. U poslednjih nekoliko decenija se značaj bosiljka za pčelarstvo jako promenio. Nekada je bio najvažnija medonosna biljka na ovim prostorima i čest korov u svim gajenim biljkama. Ali, posle intenziviranja agrotehnike sredinom prošlog veka, bosiljak je skoro nestao sa naših polja. Smanjivanju njegove brojnosti najviše su […]

Facelija – korisna biljka sa više namena

Facelija je jednogodišnja biljka čiji cvetovi daju velike prinose nektara. Sa nje se može sakupiti od 300 pa čak i do 1000 kg meda po hektaru. Poreklom je iz Severne Amerike, a zbog toga što je leguminozna biljka najpre se koristila za popravku siromašnog zemljišta, zaoravanjem zelene biljne mase (zato je pogodna za zelenišno đubrenje […]

Australijska pčela

Australijska pčela (Burrowing Bee) je jedna od najvećih pčela na svetu, a njena veličina dostiže i do 2,6 centimetara. Poređenja radi, medonosna pčela naših krajeva koja ima 1,2-1,4 centimetra (radilica). Australijska pčela je retka vrsta koja živi u zapadnom delu Australije i to vrlo neobičnim načinom. Ona gnezda gradi u zemlji, a, iako je retka, […]

Voće u medu – i poslastica i lek

Danas je sve teže prodati med kao med, pa se javila potreba za proširenjem palete proizvoda. Dok se u Srbiji prosečno po glavi stanovnika potroši svega 300 do 600 grama meda godišnje, u zemljama EU to je mnogo više. Posebnu poslasticu predstavljaju suve šljive u medu. Suva šljiva je bogata kalijumom i beta karotenom pa […]

Prepoznavanje simptoma trovanja pčela

U zavisnosti od stepena izloženosti, dejstva i vrsti sredstva za zaštitu bilja kojima su pčele bile izložene, postoje razlike u simptomima koji se ispoljavaju u ponašanju pčela. Ove promene variraju od blagih, do onih veoma opasnih, pa čak i letalnih. Kada su pčele direktno izložene pesticidima, dolazi do akutnog trovanja, a ukoliko su došle u […]

Kako da znate da li je košnica ostala bez matice

Košnica bez matice je nepoželjna, ali ne i neuobičajena pojava među iskusnim pčelarima. Znaci da je društvo „bezmatak“ su u početku veoma diskretni, tako da nije lako odmah uočiti šta se dešava. Neiskusni pčelari u početku ništa ne primećuju, sve deluje potpuno normalno. Pčele izleću i vraćaju se u košnicu. Onda, prvo se uoči da se unos „usporio“, novo […]

Zimska zaštita pčela

Tokom zimskih meseci pčelinja društva moraju biti dobro zaštićena od niskih temperatura, jakih zimskih vetrova i vlage. Utopljavanje društava vrši se odozgo, da se topao vazduh ne bi gubio i u tu svrhu novinski papir je vrlo dobro rešenje, jer je jako dobar izolator. U toku zime trebalo bi paziti i da pčele imaju dovoljno […]

Esparzeta – medonosna leguminoza

Onobrychis viciifolia (esparzeta, divlji vučjak) spada u najstarije gajene leguminozne biljke, koja na pojedinim mestima raste i kao divlja. Svrstava se u red prvoklasnih medonoša i na područjima gde je ima dovoljno može dati i do 20 kg prvoklasnog meda po pčelinjem društvu. Med je tamnožute boje, prijatnog ukusa i mirisa, podoban za zimovanje pčela […]

Prikaži sve objave