Livadarstvo

Esparzeta – medonosna leguminoza

Onobrychis viciifolia (esparzeta, divlji vučjak) spada u najstarije gajene leguminozne biljke, koja na pojedinim mestima raste i kao divlja. Svrstava se u red prvoklasnih medonoša i na područjima gde je ima dovoljno može dati i do 20 kg prvoklasnog meda po pčelinjem društvu. Med je tamnožute boje, prijatnog ukusa i mirisa, podoban za zimovanje pčela […]

Uticaj košenja lucerke na kvalitet

Najveći uticaj na prinos i kvalitet lucerke i njenu dugovečnost imaju izbor odgovarajuće sorte, primena odgovarajućih agrotehničkih mera i pravilno košenje. Dobar odnos između visine prinosa i kvaliteta krme možemo postići jedino ukoliko pravilno odredimo vreme košenja lucerke. Zato bi lucerku trebalo kositi kad može da se dobije najveći prinos biljne mase, najbolje hranljive vrednosti, […]

Verbena – mistični lek iz davnih epoha

Verbenu znamo kao saksijsku biljku koja krasi balkone i terase od ranog proleća, sve do kasne jeseni, i to uz vrlo malo nege. A da li ste znali da ova mistična lepotica ima dugu i interesantnu istoriju, i da su joj se od davnih vremena pripisivala lekovita, pa čak i magijska svojstva? Verbena officinalis je […]

Značaj fosfatizacije

Fosfatizacija je mera koja se na našem području zapostavlja ili zbog neznanja poljoprivrednih proizvođača, što je najčešći slučaj, ili nebrige o sopstvenom zemljištu. U dužem radu na ovom problemu došlo se do zaključka da 40% zemljišta oskudeva u fosforu. Međutim, prednost smo dali kalcizaciji, odnosno, dodavanju krečnog materijala tim zemljištima. Zašto? U prvom redu zato […]

Košenje poslednjeg otkosa lucerke

Veoma bitan momenat u proizvodnji lucerke je i pravilno određivanje vremena košenja poslednjeg otkosa u jesen. S obzirom na to da se u tom periodu lucerka priprema za prezimljavanje, poslednji otkos mora biti najmanje 30 dana pre nastupanja prvih jesenjih mrazeva. Time se obezbeđuje dovoljno dug period da se koren i krunice obezbede hranom za […]

Kombinovane silaže

Već duže vreme na mnogim gazdinstvima silaža se priprema na taj način što se u isti silos unosi u slojevima usitnjena cela kukuruzna biljka, prekrupljen visokovlažni klip ili zrno, a tamo gde ima i lucerka, ali provenuta. Ova silaža se spravlja tako što se prvo unese u silos red usitnjene cele kukuruzne biljke i dobro […]

Ranojesenje đubrenje detelinsko-travnih smesa

Produktivnost zasejanih detelinsko-travnih smeša (DTS) značajno zavisi od intenziteta đubrenja. Kad se DTS zasejava na oraničnom zemljištu, trebalo bi je đubriti kao i oraničnu kulturu. Detelinsko-travne smese (DTS) sastavljene su od trava i detelina čija je prvenstvena namena ishrana preživara. Ove smeše imaju celi niz prednosti u poređenju sa gajenjem čistih kultura trava i detelina. […]

Skladištenje sena

Posle košenja i sušenja, seno se može čuvati na otvorenom prostoru posebno određenom za tu svrhu u stogovima ili u posebno izgrađenim objektima kao što su senjaci, šupe, nastrešnice, tavani i drugo. U slučaju skladištenja sena u stogovima, oni moraju biti udaljeni najmanje 50 m od zgrade i obezbeđeni od požara i naleta bujica. Tlo […]

Postrni usevi za zelenišno đubrenje

Zelenišnim đubrenjem zemljište se obogaćuje svežom organskom materijom, pri čemu dolazi do poboljšanja njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina, odnosno do povećanja plodnosti i prinosa gajenih biljaka. Usevi pogodni za ovu namenu su oni koji u kratkom vremenskom periodu formiraju veliku biljnu masu i zahvaljujući razvijenom i dubokom korenovom sistemu, usvajaju hraniva iz dubljih slojeva […]

Podsejavanje travnjaka

Podsejavanje travnjaka je agrotehnička mera kojom se uglavnom popravljaju prirodni travnjaci radi povećanja prinosa i poboljšanja kvaliteta travne mase. Međutim, podsejavanje ima širi značaj za popravku degradiranih travnjaka, posebno pašnjaka u brdskom i planinskom području radi zaštite zemljišta od erozije i poboljšanja životne sredine. Podsejavanje se može izvoditi: – kad je travni pokrivač proređen u […]

Prikaži sve objave