Povrtarstvo

Divlji sirak

Divlji sirak (Sorghum halepense) je jedna od najzastupljenijih korovskih biljaka u okopavinama, voćnjacima i vinogradima, a često se sreće i na travnjacima, ruderalnom zemljištu, parlozima. Ovom korovu odgovaraju kako topla, suva, peskovita zemljišta, tako i teža zemljišta. Divlji sirak je višegodišnja uskolisna biljka koja se razmnožava semenom i vegetativnim putem. Stablo joj je uspravno, glatko,100-150 […]

Čuvanje belog luka

Beli luk se na našem području dosta troši, ali su površine na kojima se gaji još uvek male, te proizvodnja ne zadovoljava potrebe. U Srbiji se gaje dva tipa belog luka – prolećni i jesenji. Podela je urađena prema vremenu sadnje. Prolećni se više sadi u brdsko-planinskim regionima, a jesenji u ravničarskim. Bez obzira koji […]

Kelj pupčar

Kelj pupčar upotrebljava se za svežu potrošnju i za industrijsku preradu (zamrzavanje), a za ishranu se koriste glavice, odnosno, pupoljci formirani u pazuhu listova. Glavice su uglavnom prečnika dva do četiri centimetra i mase tri do deset grama. Na jednoj biljci može ih biti i do stotinu. Upotrebljava se i lišće, koje je dobra zamena […]

Kikiriki – veoma praktična biljka

Kikiriki je poreklom iz Južne Amerike, a danas se gaji gotovo svuda u svetu i predstavlja jednu od 15 vodećih svetskih prehrambenih kultura. Pored toga, jedna je od najvažnijih namirnica u međunarodnoj trgovini. Svi delovi biljke se mogu komercijalno koristiti. Osim što se koristi u ishrani ljudi, upotrebljava se u medicini i kozmetologiji, za ishranu […]

Kako da vam svež kupus bude na dohvat ruke tokom zime

Kupus se može sačuvati u svežem stanju tri do pet meseci ako se glavice pripreme na odgovarajući način. Da bi se to postiglo, potrebno je uraditi sledeće: branje kupusa odraditi krajem oktobra i početkom novembra, i to isključivo tokom suvog vremena. Sa glavice kupusa potrebno je skinuti oštećene listove, a zatim suve glavice umotati u […]

Sočivo kao alternativna biljna vrsta

Sočivo je vrlo stara biljna vrsta koja se gaji zbog zrna koje je bogato lako svarljivim belančevinama. Pored dobre svarljivosti, zrelo zrno ima veliku hranljivu i vitaminsku vrednost. Uglavnom se upotrebljava za kuvanje kao varivo i to vrlo brzo kuvanje jer među mahunarkama po ovome dolazi na prvo mesto. Samlevena zrna (prekrupa i brašno) koriste […]

Proizvodnja ozimog belog luka

Beli luk je kultura koja se neopravdano sve manje gaji u našoj zemlji, a poslednjih dvadesetak godina Kina je preuzela primat najvećeg svetskog proizvođača kao i izvoznika ovog povrća. Vrlo konkurentnom cenom, Kina je istisnula domaće proizvođače sa tržišta, pa danas imamo apsurd – da se beli luk prodaje po maloprodajnoj ceni većoj od 5 […]

Najčešći problemi pri proizvodnji krastavaca u zaštićenom prostoru

Proizvodnja krastavaca u zaštićenom prostoru nije nimalo laka, iako na prvi pogled deluje jednostavno. Tome u prilog ide činjenica da ova kultura brzo nakon rasađivanja plodonosi, plodovi su teški, a kad počne intenzivnija berba, ubiru se svakodnevno. Osim toga, vegetacija krastavca je kratka, pa se većina proizvođača nakon prolećnog turnusa odlučuje i na jesenji.  Prolećnoj […]

Crna trulež kupusa

Crnu trulež izaziva bakterija Xanthomonas campestris pv campestris, koja može da dovede do značajnih šteta na kupusu. Osim kupusa, koga parazit najčešće napada, kao domaćini ove bakterije do sada su zabeležene mnoge vrste roda Brassica, kao i neke iz rodova Matthiola i Raphanus. Pored već pomenutog kupusa, često se sreće na kelerabi i karfiolu. Prvi […]

Proizvodnja kikirikija

Iako ima visoke hranljive vrednosti i sadržaj ulja u semenu, kikiriki (Arachis hypogaea) se u našoj zemlji slabo gaji. Proizvodnja kikirikija započinje u jesen. Zemljište se duboko ore (30-35 cm) i ostavlja da prezimi sa otvorenim brazdama. Prolećna priprema je takođe vrlo važna, tako da se do setve zemljište više puta kultivira kako bi bilo […]

Prikaži sve objave