Voćarstvo

Čuvanje plodova kruške

Plodovi kruške se čuvaju u za to namenjena skladišta, koja mogu biti obična i hlađena. Razlika je u regulisanju uslova za čuvanje plodova: temperatura, relativna vlažnost vazduha i sastav atmosfere, koji su u običnim skladištima prirodni, a u hlađenim veštački. Duže čuvanje kruške može se ostvariti samo u hlađenim skladištima pod optimalnom i nepromenljivom temperaturom […]

Najzastupljenije podloge jabuke

Jabuci stoji na raspolaganju veći broj podloga kojima bujnost stabla može uspešno da se kontroliše. U intenzivnoj proizvodnji jabuke za dobijanje sadnica koriste se isključivo vegetativne podloge male bujnosti, a u pojedinim slučajevima i podloge srednje bujnosti. U praksi najčešće se koriste: M 9 i njene klonske selekcije (Pajam 1, Pajam 2, M 9 Emla, […]

Rak rane jabuke

Rak rane jabuke, koje izaziva gljivica Nectria galligena (Neonectria ditissima), javlja se na nenegovanim, starim voćkama, a osim jabuke, oboljenje napada i krušku dok je na koštičavim voćnim vrstama manje značajno. Bolest se značajnije javlja u području sa umerenom temperaturom, obilnijim padavinama i višom relativnom vlažnošću vazduha u jesen, zimu i proleće. Takva klima omogućuje […]

Virus kržljavosti šljive

Smatra se da je virus kržljavosti šljive (Prune dwarf virus, PDV) rasprostranjen svuda u umerenom klimatu gde se gaji šljiva i drugi domaćini, uključujući i Srbiju. Krug domaćina virusa čine brojne vrste iz roda Prunus, među kojima su šljiva, badem, višnja, trešnja, breskva i kajsija. Virus se održava u zaraženim domaćinima, a prenosi se putem […]

Antraknoza ribizle

Antraknoza ribizle, koju izaziva gljivica Drepanopeziza ribis, karakteriše se sitnim, tamno mrkim pegama na listovima. Kod visokog stepena zaraze ovo oboljenje uzrokuje žutilo listova koji opadaju već sredinom vegetacije. Na plodovima je takođe vidljiva pegavost u vidu šara ili mrlja. U takvim slučajevima plodovi pucaju i opadaju. Bolest se može kontrolisati uklanjanjem i spaljivanjem listova […]

Hranjiva vrednost kruške

Kruška, kao veoma cenjeno i poštovano voće, ima dugu istoriju korišćenja u ljudskoj ishrani. Smatrana je ’darom bogova’ i simbolom luksuza, a danas ima široku primenu ne samo u svežem stanju ili u obliku karakterističnih proizvoda od voća, već kruške odlično pristaju i kao dodatak raznim jelima od divljači ili drugih vrsta mesa. Kruške pripadaju […]

Divna – aromatična višenamenska šljiva

Sorta šljive divna nastala je hibridizacijom stenleja (Stanley) i čačanske rana. Autori su bili dr Dobrivoje Ogašanović, dr Ivana Glišić i dr Darko Jevremović, a za novu sortu je priznata 2018. godine. Stablo divne je bujno sa gustom krošnjom. Cvetanje je pozno, istovremeno sa sortom stenlej. Rano stupa u fazu pune rodnosti i odlikuje se […]

Kasna letnja rezidba kajsije na zrelo

Period posle završene berbe plodova kajsije jeste idealan trenutak za izvođenje kasne letnje rezidbe, kad ova voćka, kao i većina drugih umerenokontinentalnih listopadnih voćaka, počinje sa intenzivnom diferencijacijom glavnih elemenata cveta u budućim rodnim pupoljcima. Period druge dekade avgusta, kad bi trebalo da letnje žege uminu ili budu barem manjeg intenziteta, uz spolja vidljive pokazatelje […]

Kao što joj ime kaže – čačanska rodna

Nastala ukrštanjem sorti stenlej (Stanley) i požegača, hibridizacija čačanske rodne sprovedena je 1961, a za sortu je priznata 1975. godine. Selekcionari su bili dr Staniša A. Paunović, dr Milisav Gavrilović i dr Petar Mišić. Stablo čačanske rodne je srednjebujno. Krošnja je srednje gustine, piramidalna do široko piramidalna pod teretom plodova. Skeletne grane, kod nepravilnog formiranja […]

Uticaj visokih temperatura na voće

Temperaturni faktor utiče na sve fiziološke i biohemiske procese u biljci, a time i na sam rast i razvitak. Osnovni fiziološki procesi u biljkama (asimilacija, disanje, transpiracija, apsorcija hranljivih materija i vode i drugo) dešavaju se samo u određenim temperaturnim granicama. Biološki minimum za kontinentalne voćke je + 5 stepeni Celzijusa gde dolazi samo do […]

Prikaži sve objave