Antagonističko ponašanje hranljivih elemenata u zemljištu

44

Neka zemljišta imaju jaku mogućnost vezivanja hranljivih elemenata, a neka vrlo slabu. Veća je u težim, glinovitim zemljištima.

U teškim glinovitim zemljištima može doći do fiksacije nekih elemenata u lamelama sekundarnih minerala kaolinita, ilita, kao što su fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg). U tim zemljištima neophodno je dubokom obradom uneti kiseonik, kako bi hranljivi elementi postali pristupačniji i omogućio se rast i razvoj najmlađeg korenja koji vrši usvajanje hraniva.

Nasuprot zemljištima težeg mehaničkog sastava, u laganim i peskovitim, hraniva se lakše ispiru. Od svih hranljivih elemenata najviše podložan ispiranju je bor (B). Sledi ga azot (N), dok se fosfor (P) i kalijum (K) vrlo teško ispirju i premeštaju u dublje slojeve tla, naročito u težim glinovitim zemljištima.

Primanje i procenat iskorišćavanja hraniva u velikoj meri zavisi i od pH zemljišta. Što je zemljište kiselije, pH je niži, to je i procenat iskorišćavanja hraniva iz đubriva manji.

Neki od elemenata ponašaju se antagonistički, što znači da prevelika količina jednog u zemljištu može da blokira usvajanje drugog hraniva. To je slučaj sa kalijumom i magnezijumom, odnosno sa kalcijumom i gvožđem. Ponekad se jave problemi u antagonističkim odnosima katjona kalijuma i NH4+. Niska koncentracija kalijuma utiče na prekomerno usvajanje azota. S druge strane, da bi azot mogao uredno da usvaja, u zemljištu bi trebalo da bude određena količina sumpora. Smanjena količina raspoloživog azota utiče na pojačano usvajanje fosfora. Očigledno je da ispravno đubrenje baš i nije jednostavno i mora se zasnivati na kontroli plodnosti zemljišta, agrohemijskoj analizi.

Kod nekih elemenata manjak se opaža na donjem lišću (N, K, Mg), kod nekih na gornjem lišću (Fe, Zn) dok se manjak bora (B) opaža i na starom i na mladom lišću, kao i na bobicama posle cvetanja vinove loze. Svaki od navedenih hranljivih elementa drugačije se ponaša u biljci generalno, a drugačije u zemljištu.

Antagonizmi između makro i mikro elemenata

* Previše CaO (kalcijuma) u zemljištu – Antagonizam sa P, K, Mg, B, Mn, Fe, Zn
* Previše Zn (cinka) u zemljištu – antagonizam sa Fe
* Previše Cu (bakra) u zemljištu – antagonizam sa Fe, Mn
* Previše P2O5 (fosfora) u zemljištu – antagonizam sa Mg, Ca, B, Fe, Zn, Cu, Mn
* Previše K2O (kalijuma) u zemljištu – antagonizam sa Ca, Mg
* Previše S (sumpora) u zemljištu – antagonizam sa Mg, K, Ca, Fe, Zn
* Previše MgO (magnezijuma) u zemljištu – antagonizam sa Ca, K
* Previsok pH (alkalna zemljišta ) – manja dostupnost Fe, Zn, Mn, B, Cu
* Previše organske materije(humusa)u zemljištu – manja dostupnost Mn, Zn, Cu

Izvor: dipl. inž melioracija zemljišta i voda Valentina Aleksić, PSSS ’Poljoservis’ Knjaževac

Foto: Envato


reklama