Pod asanacijom voćnjaka se podrazumeva primena određenog kompleksa agromera bilo u starim ili, bez obzira na starost, zapuštenim zasadima sa ciljem da se isti dovedu u stanje redovne rodnosti.
Asanacija se uglavnom izvodi kod voćnih vrsta koje imaju duži životni vek i eksploatacioni period kao što su šljiva, jabuka ili kruška,i traje dve-tri godine dok se zasad ne dovede u redovnu rodnost.
U poslednje vreme sve je više (iz raznih razloga) napuštenih zasada koji nisu završili svoj životni vek i eksploatacioni period. Napušteni zasadi vrlo brzo zarastaju u korov, razno šiblje, pa čak i u šumsko drveće. Takođe, bivaju napadnuti biljnim bolestima i štetočinama i za kratko vreme posle napuštanja dolazi do sušenja stabala i propadanja celih zasada, čime se stvaraju neprocenjive štete.
Naime, svi zainteresovani za takve zasade, pre nego što se odluče za kupovinu ili neki drugi vid korišćenja, trebalo bi da se obrate stručnim ljudima koji moraju da izađu u konkretni zasad i odluče šta sa tim zasadom raditi, odnsno, da li se isplati bilo kakav rad i da li uopšte ulagati u takve zasade. Ako su zasadi oko polovine svog života i ako je popunjenost živim stablima veća od 2/3 od ukupnog broja stabala na datoj površini dobra, onda se mogu preporučiti mere ozdravljenja.
Prva i osnovna mera je čišćenje zasada od korova – kombinuje se mehaničko, mašinsko i ručno čišćenje uz primenu odgovarajućih herbicida koji uništavaju drvenaste korove. Primenu herbicida mora kontrolisati stručno lice.
U zasadima šljive često ima veliki broj izbojaka iz podloge dženarike. Njih je potrebno ukloniti oštrim budakom, saseći u osnovi kako ne bi ostajali delovi iz kojih bi u nardnoj vegetaciji moglo da izbije još mnogo izbojaka.
Sledeća mera koja se obično predlaže je rezidba, uređenje krune. U zapuštenim zasadima se u prvoj godini uglavnom radi proređivanje krune, gde se iz krune odstranjuju sve suve, polomljene, bolesne grane, kao i one koje se ukrštaju, taru i dodiruju, grane koje čine krunu gustom, vodopije (ako ih ima), ali ne sve po svaku cenu. Naime, neke grane mogu da se prekrate i kasnije popune krunu, a neke ostaviti za zamenu odstranjenih, suvih, bolesnih ili polomljenih grana. Redovna rezidba se primenjuje i u narednim godinama sanacije.
Posle završene rezidbe i očišćenih zasada od granja, šiblja i korova, uzimaju se uzorci zemljišta za agrohemijsku analizu na osnovu koje se određuju vrste i količine mineralnih đubriva. Ako je moguće, najbolje je da se zajedno primene organska i mineralna đubriva za osnovno đubrenje u jesen i azotna za prihranu u proleće, 15-20 dana pre cvetanja.
Najbolji efekti đubrenja postižu se ako se ista posle rasturanja osnovnom dopunskom obradom unesu u zemljište. Osnovna obrada se izvodi u jesen i mora biti redovna mera, sa plugovima kod kojih se dubina rada može podesiti na 10-12 cm. Dopunska obrada obavlja se u toku vegetacije 4-5 puta tanjiračama, kultivatorima, drljačama i frezama.
Ako sve ove preporučene agromere urade blagovremeno i kvalitetno, sanirani zasadi u narednim godinama davaće vrhunske prinose, redovno rađati i davati plodove visokog kvaliteta. Uporedo sa ovim merama izvodi se i zaštita zasada koju propisuju stručnjaci za zaštitu bilja.
Izvor: dipl. ing. Svetlana Jerinić, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay, Free Images