Uz prelevmane zbog kojih nas EK sada opominje, postoje još neki efikasni načini zaštite tržišta od damping cena, kaže sekretar Udruženja za stočarstvo PKS.
Evropska komisija (EK) zatražila je od Srbije da povuče uvedene prelevmane na uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Kako su proteklih dana preneli domaći mediji, ovo je potvrđeno iz EK koja je izrazila zabrinutost zbog raznih trgovinskih ograničenja koje je Srbija uvela proteklih meseci, uključujući nedavno uvedene prelevmane – uvozne takse – na mleko i mlečne proizvod. U obrazloženju se naglašava da Srbija nije ispunila obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom jer nije konsultovala EU pre uvođenja tih mera i nije dala zadovoljavajuće opravdanje za njihovo uspostavljanje.
Nadležni se još nisu oglašavali o ovim informacijama i zahtevima koji stižu iz Brisela, ali za „Politiku” je nezvanično rečeno da komentara neće biti jer Vlada Srbije o ovom pitanju još pregovara.
Podsetimo, Srbija je 20. februara uvela takse na uvoz mleka od 15 dinara po litru i kačkavalja od 30 dinara po kilogramu.
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković tada je izjavila da ovom odlukom želi da se stabilizuje stanje i zaustavi pad cena otkupnog mleka na tržištu i na taj način zaštititi srpski proizvođač.
Odluci su prethodili pritisci proizvođača koji su ukazali da na tržište ulaze ogromne količine jeftinih sireva što guši domaću proizvodnju. U međuvremenu su zahtevali i da se za sir uvedu znatno veće takse kako bi mera imala smisla.
Prošle godine u odnosu na 2021. uvoz mleka i mlečnih proizvoda u Srbiju bio je udvostručen – sa oko 100 miliona evra na 204.
Da li je ovo za Brisel dovoljno obrazloženje zašto je bilo potrebno zaštititi tržište i domaće proizvođače od prevelikog uvoza? Nekoliko članova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju omogućava ovu vrstu mehanizma u slučaju poremećaja na tržištu koje treba dokazati.
Poznavaoci prilika međutim napominju da je moguće da nas sada delimično koči činjenica to što smo zbog privremene nestašice, krajem godine, imali na snazi i uredbu o uvozu mleka, a potom smo se odlučili za uvođenje zaštitnih taksa kada nam je tržište postalo prezasićeno jeftinim proizvodima stranih proizvođača.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije, rekao je za „Politiku“ da su prelevmani regularan način zaštite proizvodnje jedne države ali da ih treba dobro obrazložiti i neophodno je da, ako se primenjuju, imaju efekata.
– Jasno je da treba da zaštitimo svoju proizvodnju od damping cena. Pre svega da utvrdimo koliko trenutno imamo viška mleka. Koliko čujemo te probleme ima samo pet velikih kompanija. A onda da primenimo mehanizme koje su Evropa i Amerika već uveli, oni viškove mleka stavljaju na berzu – navodi Budimović.
Prema njegovim rečima, u slučaju poremećaja na tržištu aktiviraju se te količine sa berze. Otuda i takve cene mlečnih proizvoda koje su za nas nedostižne. Zato vi kao uvoznik možete da dobijete kačkavalj za 3,3 evra u nabavci. A za kilogram trapista potrebno je najmanje 10 litara mleka. Ako je cena za litar i u EU oko 57 evrocenti u otkupu, izračunajte koliko košta samo sirovina.
– Proizvođača bi samo mleko koštalo 5,7 evra da napravi kilogram sira, a prodaje ga za tri. Ovo se reguliše tako što sav višak mleka ide na berzu. To je kao i kod kukuruza, zašto je sa 40 dinara pao na 27 – naglašava Budimović.
On napominje da o tome treba ozbiljnije razmišljati. Jer šta će biti kada jednog dana budemo u EU, kakve prelevmane ćemo primenjivati. O tome moramo na vreme voditi računa da ne bismo doživeli sudbinu Bugarske, Hrvatske…
Izvor: Politika
Foto: Envato
