Bob (Vicia faba) veoma se retko sreće u povrtnjacima naših poljoprivrednih proizvođača. To je trend koji traje već dug niz godina, što je velika šteta.
Postoje tri varijetete boba i to krupnosemeni, srednjekrupni i sitnosemeni .U mnogim narodima bob se koristi kao izvor biljnih proteina. Za ljudsku ishranu se koristi zrno, dok se za ishranu stoke koristi stablo i list.
Minimalna temperatura za klijanje je od tri do šest stepeni, a optimalna temperatura za razvoj je do 25°C. Traži dosta vlage i svetla, naročito u počenim fazama razvoja. U našem narodu se najviše koriste seme iz „kućne varijante“ ili neko doneseno sa strane „iz drugog sela ili kraja“. Voli teža, blago kisela zemljišta.
Najbolji predusevi su oni koji rano napuštaju parcelu, kao što su strna žita, a zatim okopavine.
Ako su predusevi strna žita, odmah po skidanju useva uraditi ljuštenje strništa, a onda u jesen uraditi osnovnu obradu na 30 cm. Pod osnovnu obradu uneti i dobro zgoreli stajnjak (od 30 do 50 t/ha) i 2/3 od 80-100 kg/ha fosfora i 2/3 od 120-150 kg/ha kalijuma. Preostali fosfor i kalijum primeniti predsetveno kao i ½ azota od 120-160 kg/ha, a ostatak azota koristiti za prihranu. Prihrana azotom se obavlja prilikom kultiviranja, koje se obično izvodi dva puta.
Bob bi trebalo sejati u našim krajevima što ranije, početkom marta. Seje se na dubinu 4-5 cm, a krupnosemeni na 7-8 cm. Količina semena zavisi od krupnoće (sitni ide 100-150 kg/ha, srednjekrupni 150-200 kg/ha, a krupni 200-300 kg/ha).
Kultiviranje je obavezna mera , trebalo bi ga uraditi bar dva puta, kao i okopavanje. Prihrana se izvodi uz prvo i drugo kultiviranje.
Bez navodnjavanja ne bi trebalo ulaziti u proizvodnju boba, a obavezno je pre cvetanja i u fazi formiranja ploda.
Berba može biti ručna i mašinska. Prinosi zelenog zrna se kreću od pet do osam tona po hektaru, a suvog 2-3 t/ha.
Izvor: dipl. inž. Miloš Nikoletić, PSSS Mladenovac