Buvač – korisna biljka u organskoj proizvodnji

859

Buvač je biljka koja sadrži sastojke sa insekticidnim dejstvom koji nisu štetni za čoveka, toplokrvne životinje i biljke, pa zahvaljujući toj osobini nalazi primenu u organskoj proizvodnji.

Jak miris njegovih cvetova odbija mrave, komarce, vaši, muve, stenice i krompirovu zlaticu, pa je poželjno saditi je na mestima gde se planira proizvodnja kupusnjača, rotkve, rotkvice, zelene salate, spanaća i blitve. A, kako je u pitanju višegodišnja vrsta, najbolje je saditi je duž leja ili na obodu bašte.

Chrysanthemum ili Tanacetum cinerariaefolium, Chrysanthemum coccineum ili Pyrethrum cinerariaefolium, latinski su nazivi ove višegodišnje žbunaste biljke koja može da naraste i do 80 cm. Na jednoj biljci formira se veliki broj jednogodišnjih stabala na čijem vrhu se formiraju cvetovi bele boje i intenzivnog mirisa.

Uzgoj buvača

Buvač dobro uspeva u toplom, sunčanom i dovoljno vlažnom području, a pri tom dobro podnosi niže temperature. Štaviše, negativne temperature u toku zimskog perioda utiču na pojavu većeg broja cvetnih glavica u narednoj godini, a cvetovi su glavni deo ove biljke koji se eksploatiše. Biljka zahteva osunčana mesta, a nedostatak svetlosti negativno utiče na nju. Buvač ima dubok korenov sistem, tako da dobro iskorišćava vlagu i može da podnese sušni period.

Buvač uspeva na slabijim, suvim i krečnim zemljištima, ali najbolje prinose daje na plodnom i rastresitom tlu. Iako mu je životni vek i do 10 godina, u uslovima intenzivnog gajenja, prinosi opadaju posle četvrte, pete godine.

Zemljište ne sme biti zakorovljeno, jer se gaji više godina na istoj parceli. Gaji se van plodoreda, a sadi se posle pretkultura koje su đubrene. Posle buvača preporučljivo je gajiti kulture koje su otporne na jače herbicide. Na istu površinu buvač se može saditi posle dve godine.

Dubina obrade zemljišta je 30-35 cm u jesen, zatim se, predsetveno, priprema za jesenju sadnju. Ako se planira prolećna sadnja, zemljište se ostavlja do proleća da izmrzne.

Pre zasnivanja plantaže preporučuje se osnovno đubrenje sa 70-80 kg/ha N, 100-120 kg/ha P2O5 i 90-100 kg/ha K2O. U godinama eksploatacije, posle kretanja vegetacije, preporučuje se prihranjivanje sa 60-70 kg/ha N. U jesen se đubri sa 60-70 kg/ha K2O i 70-80 kg/ha P2O5. Buvač dobro podnosi i stajnjak koji se rastura 30-35 t/ha pred osnovnu obradu.

Buvač se razmnožava proizvodnjom rasada i deljenjem busena.

Za proizvodnju rasada setva se obavlja u proleće (april/maj) ili u jesen (avgust/septembar) u hladne leje. Seje se na 30-40 cm razmak između redova, a dubina setve je 0,5-1 cm. Posle setve zemljište se valja i po potrebi zaliva. Seme niče posle dve do tri nedelje, i do septembra se dobija rasad pogodan za sadnju na stalnom mestu. Ako rasad prezimljava u leji, obavezno se mora zaštititi od mraza.

Deljenje busena obavlja se iz zasada starih tri ili četiri godine. Dok su u periodu mirovanja, busenovi se izoravaju i dele na više delova, ali tako da svaki deo ima najmanje 2 vegetativna pupoljka (okca). Sadi se na rastojanje 60×20-30 cm pomoću sadilica, a može i izoravanjem redova plugom na dubinu 10-15 cm, kad se sadnice postavljaju na dno brazde. Ukoliko je zemljište kamenito ili šljunkovito, sadi se u jame ili kanale.

Ponekad se buvač razmnožava i setvom – 6-7 kg/ha semena na stalno mesto – ali ovaj način razmnožavanja nije isplativ zbog velikog učešća ručnog rada pri plevljenju.

Nega useva se sastoji iz nege rasada (valjanje, zalivanje, okopavanje sa plevljenjem i zaštita protiv bolesti i štetočina) i nege useva na otvorenom. Mehaničke mere nege su kultiviranje i okopavanje sa plevljenjem. Međuredno se kultivira odmah po rasađivanju, kad se biljke ukorene. Tokom vegetacije potrebna su još dva kultiviranja. Okopavanje i plevljenje se obavlja posle kultiviranja ili, ako je kultiviranje nemoguće, okopava se cela površina.

Prihranjivanje se obavlja u drugoj i narednim godinama u vreme vegetacije sa 60-70 kg/ha azotnih đubriva ili folijarno.

Zaštita od korova obavlja se počev od druge godine. Pre kretanja vegetacije koriste se preparati na bazi prometrina, linurona ili aresina. Na peskovitim zemljištima primenjuju se manje doze. Zbog hemijskog sastava biljke skoro da nije potrebna zaštita od bolesti. Jedine štetočine buvača su Phytoecia virgula, čije larve žive u sprovodnim kanalima u donjem delu stabla, i larva Clonus tigrinus, koja se hrani u korenovom vratu, a obe izazivaju sušenje cele biljke.

Navodnjavanje u sušnim godinama je od velikog značaja za proizvodnju, a uglavnom zavisi od vremenskih uslova. Kritični period za vodu su ukorenjavanje posle rasađivanja i period intenzivnog porasta, kad su i najviše temperature. Navodnjavanje je obavezno na peskovitim i kamenitim zemljištima.

Cvetovi se beru već u prvoj godini, ali se puni rod može očekivati tek od druge godine. Berba počinje kad krunični listići stoje vodoravno i kad je 3/4 cvetova otvoreno. Ovaj period traje svega dva do tri dana, što nije dovoljno za berbu. Zato berba počinje kad počnu da se otvaraju čašični listići, a završava se kad krunični listići počnu da venu. U tom slučaju berba traje osam do deset dana. Odmah posle branja, cvetovi se nose na sušenje kako bi se izbeglo gubljenje boje.

Na manjim površinama žetva se obavlja ručno, a beru sve potpuno otvoreni cvetovi. Na većim površinama košenje se obavlja preuređenim kosačicama ili kombajnima. Sa košenjem se počinje kada je 3/4 cvetova otvoreno.

Posle žetve cvetovi se suše u sušarama na 50-60 stepeni. Nakon sušenja cvetovi se ovrše, a prosejavanjem se čiste od peteljki i delova lišća. Osušeni materijal je žute boje, pod prstima se lako drobi, slabog je mirisa, a ukusa gorkog i naljutog.

Prinos cvasti je 100-200 kg/ha u prvoj godini, odnosno 700-1.200 kg/ha u ostalim godinama. Osušeni materijal se čuva na suvom i promajnom mestu u papirnoj ambalaži ili jutanim vrećama.

Priprema oparka od buvača: 100-200 g osušenih cvetova preliti sa jednim litrom vrele vode i ostaviti da odstoji dok se ne ohladi. Doliti vodu do zapremine od pet litara i time prskati biljke u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima po lepom vremenu.

Priprema macerata od buvača: 100-200 g osušenih cvetova buvača preliti hladnom vodom i ostaviti da odstoji 24 časa. Rastvor procediti, dodati vode do zapremine od pet litara i njime tretirati biljke. Tretiranje ponavljati dok se ne uoči smanjenje napada štetočina.