Danas je Međunarodni dan biodiverziteta

50

Međunarodni dan biodiverziteta, koji je proglasila Organizacija Ujedinjenih nacija, obeležava se 22. maja svake godine.

Ove godine globalna tema je „Mi smo deo rešenja” kao nastavak prošlogodišnje teme „Rešenja su u prirodi” koji je naglasio značaj zajedničkog rada na svim nivoima sa ciljem izgradnje budućnosti i života u skladu sa prirodom.

Globalna zajednica pozvana je da preispita svoj odnos prema prirodi i sigurno je da smo, i pored svih tehnoloških dostignuća, u potpunosti zavisni od zdravih ekosistema za pijaću vodu, hranu, lekove, odeću, gorivo, zaklon i energiju. Gubitak biodiverziteta, direktna je posledica nepromišljenih ljudskih aktivnosti poput degradacije ekosistema, seče šuma i nekontrolisanog razvoja infrastrukture.

Ovogodišnji Međunarodni dan biodiverziteta promoviše i proces kreiranja novog globalnog okvira zaštite biodiverziteta posle 2020. godine koji će biti usvojen na 15. zasedanju zemalja članica UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, krajem ove godine.

Kada je reč o zaštiti biološke raznovrsnosti u Srbiji, ona se ostvaruje sprovođenjem mera zaštite i unapređenja vrsta, njihovih populacija, prirodnih staništa i ekosistema u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode. Uzroci koji dovode do smanjenja biodiverziteta uključuju nestajanje, fragmentaciju i degradaciju staništa, ilegalne aktivnosti poput ilegalnog lova, ribolova, ilegalne i neadekvatne seče šuma, neadekvatno očuvanje genetske raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, neplansko uvođenje invazivnih i alohtonih vrsta.

Površina zaštićenih područja trenutno iznosi 7,67% teritorije Republike Srbije. Ekološkom mrežom, koja je uspostavljena radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja za zaštitu i očuvanje staništa divljih vrsta flore i faune, zaštićeno je više od 20% teritorije Srbije.

Divlje vrste koje imaju poseban značaj sa genetičkog, ekološkog, ekosistemskog, naučnog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, zaštićene su kao strogo zaštićene divlje vrste ili zaštićene divlje vrste. Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva obuhvaćeno je 2.633 divljih vrsta od kojih je 1.783 strogo zaštićenih i 860 zaštićenih divljih vrsta. Sa ciljem unapređenja zaštite vrsta i njihovih staništa, urađene su crvene knjige faune Srbije, i to: Crvena knjiga faune Srbije I – vodozemci, Crvena knjiga faune Srbije II – gmizavci, Crvena knjiga faune Srbije III – ptice i Crvena knjiga faune Srbije IV – pravokrilci, a u izradi je i Crvena knjiga faune Srbije V – ribe.

Program zaštite prirode Republike Srbije za period 2021. do 2023. godine, usvojen je 20. maja 2021. na sednici Vlade, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Strateškim planom UN Konvencije o biološkoj raznovrsnosti za period od 2011-2020. godine i Aiči ciljevima zaštite biodiverziteta kao i odlukama donesenim na redovnim zasedanjima Konferencija članica ove konvencije i drugim potvrđenim međunarodnim ugovorima za zaštitu prirode, očuvanje biološke raznovrsnosti i promene klime.

Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti 3. januara 2002. godine Zakonom o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) je u decembru 1988. godine organizovao sastanak Radne grupe eksperata o biološkoj raznovrsnosti kako bi se istražila potreba za međunarodnom Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti. U Keniji, u Najrobiju, 22. maja 1992. održana je Konferencija o prihvatanju teksta Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, čime je otvoren put za njeno sprovođenje. Konvencija je otvorena za potpisivanje 5. juna 1992. godine na konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju („Zemaljski samit u Riju”), a stupila je na snagu 29. decembra 1993. godine.

Konvencija je jedini međunarodni instrument koji u celosti obuhvata biološku raznovrsnost i očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkih resursa. Depozitar Konvencije i svih protokola je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Foto: Pixabay


reklama