Racionalno korišćenje đubriva u voćarsko–vinogradarskoj proizvodnji može se izvesti samo na osnovu pravilnog tumačenja rezultata analize zemljišta. Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na hemijsku reakciju zemljišta, humusa, azota, fosfora i kalijuma.
Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta određuje ne samo količinu, već i vrstu đubriva, kao i vreme primene.
Kako bi mogle da se daju preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu đubriva u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je rezultate hemijskih analiza zemljišta uporediti sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta datih za pojedine elemente.
Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. Njegova granična vrednost je 3 i ako zemljišta imaju vrednost manju od 3, to znači da je zemljištu potrebno dodati organske materije (npr. stajnjak) i tako povećati sadržaj humusa u zemljištu.
Azot – Kad je u pitanju primena azotnih đubriva, potrebno je imati u vidu količinu ukupnog i mineralnog azota u zemljištu.
Prema sadržaju ukupnog azota, zemlišta su podeljena u tri klase:
– siromašna (< 0.10 % N)
– srednje obezbeđena (0.10-0.20 % N)
– dobro obezbeđena (> 0.20 % N)
Prema ovoj podeli, dodati N prilikom đubrenja i to obično na jesen sa osnovnom obradom i u proleće kao prihranu u više navrata.
Fosfor i kalijum – Na osnovu podataka iz literature i praktičnih iskustava optimalni nivo lako pristupanog fosfora u voćarsko-vinogradarskoj praksi iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100 g zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta.
Reakcija zemljišta (pH vrednost) ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i dr.
Na našem terenu se preporučuje da optimalne pH vrednosti za voćne vrste budu:
– jabučasto (5,2 – 7,7)
– koštičavo (5,7 – 7,7)
– jezgrasto (6,0 – 7,0)
– jagodasto (5,1 – 6,5)
Na osnovu odstupanja dodaje se krečnjak koji služi za popravku pH vrednosti zemljišta obavezno uz dodavanje organskih đubriva.
Izvor: dipl. inž. Dejan Tonić, PSSS Prokuplje
Foto: Pixabay
